Narodno blagostanje

25. маја 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 251

"Би посао под диктатуром банака. Али како се овај боље -развија но банкарство, то ће и код нас доћи ускоро време, "када ће домаћа осигуравајућа друштва, која су готово сва у рукама наших банака, постати господари над банкама.

Задруга је спојила оба посла и захваљујући врло детаљном, необично опширном полагању рачуна од стране Управног Одбора, интересенти имају могућности да из годишњег извештаја тачно утврде учешће једне и друге врсте послова у коначном резултату.

Б. Задруга има главницу од 20 мил. дин. улога на штедњу у износу од 34 мил. дин., реесконте од 16.5 мил. дин., повериоце 6 мил. дин. — укупно 76 и по милиона обртног "капитала. Али њене резерве износе укупно 58 милиона дин., односно 30% од главнице. Тешко је издвојити шта је у тим резервама осигуравајућег а шта банкарског порекла. Фор-мално 16 милиона фигурира у билансу као резерва осигурања, тако да 42 мил. износе банкарске резерве. Значи, да "обртни капитал Б. Задруге износи скоро 120 мал. дин. Поред резерве осигурања од 16 мил. дин. имамо резерве штета од скоро 12 милиона. То би био обртни капитал, који оси"гуравајуће одељење уноси у банкарски посао, али кад би се ретроградном анализом порекло добити Б. Задруге све до године установе осигуравајућег одељења проучавало "колико је допринело ово последње, нашло би седамну тлавници и у чисто банкарским разервама има можда више доприноса осигуравајућег одељења но банкарског.

Оно што је нарочито за похвалу код Б. Задруге то је, да је њезина управа при пласирању целокупног тога обртног капитала од скоро 145 мил. дин. стално водила рачуна о томе, да она није чисто банкарска установа већ је исто-времено управљач и фондовима осигуравајућег одељења и „да се ти фондови не могу пласирати искључиво под призмом постулата здраве банкарске политике, већ да се и захтеви осигуравајућег посла при томе морају имати у виду. "Због тога је Задруга пласирала један знатан део свога капитала у послове, у које се по правилу пласира много мање или ни мало банкарски капитал. То су хартије од вредности и непокретности. Б. Задруга показује у овојој активи хартије од вредности од 27 мил. дин. То је више но што је њезина главница. Истина, средњо-европске банке имају че"сто и веће портфеље хартија од вредности, али то је друга врста папира и друга врста мотива. То су већином ак"ције разних подузећа, која контролишу дотичне банке, док се хартије Б. Задруге састоје за 90% из акција Н. Банке и државних хартија од вредности. Узгред да напоменемо, да је и Б. Задруга на томе пласману направила најбољи посао, и друго, да је сума од 27 мил. за наше прилике толико велика, да би се помоћу њих могле да контролишу два или три подузећа да је Задруга улагала новац у акције обичних банкарских и индустриских подузећа. Б. Задруга је у једном моменту слабости ушла у индустриски посао, али је за -то имала довољно снаге да се с њиме расканта. С обзиром на тај велики сток хартија, може се рећи; да је Б. Задруга "најмобилнија банка у нашој земљи. То, наравно, даје специално умирење улагачу на штедњу у коме је послу Б. За„друга релативно заостала. Пре рата, она је била највећа депозитна банка у Београду. Данас њени улози износе свега 34 милиона дин. Релативно споро кретање уложака да се вероватно објаснити и самом политиком Б. Задруге, која није хтела да одобрава и сувише високе камате.

У непокретности Б. Задруге има уложено 34 мил. дин. По тачном објављеном списку у годишњем извештају ту спадају: палата „Бристол“ и задругина палата, затим имање преко пута „Коларца“ и, поред извесних имања у Скоп„љу и Загребу, имање на углу Карађорђеве и Загребачке

ул. У овој се позицији крије тиха резерва. Три велика имања зидана пре рата валоризирана су са само четири пута. Међутим, зна се, да је вредност имања у Београду скочила за 10 пута према предратној. Тако н. пр. имање преко пута „Коларца" исказано је у билансу са 2,200.000 дин., међутим, оно ће вредети и свих десет милиона. Сва та имања заједно дају приход од 5 мил. дин., односно 20% од главнице. Ето, како се објашњава појава, да је Б. 3. у пркос великим отписима банкарског одељења зарадила 6,3 мил. дин. када, само на непокретности долази 5 мил. дин. Акције Б. Задруге гласе на 2000 дин. номинално а нотирају око 7.500 дин. То би био повод, да покушамо да утврдимо чисту имовину Београдске Задруге.

Главница Београдске Задруге износи . .... .20 мил. дин. Банкарске резерве износе. . . . ... ·... .42 мил. дин. Свега 62 мил. дин.

Нема ниједне банке у Југославији, која води тако енергичну политику образовања резерви, као што то ради Беогр. Задруга. Пре свега њезине непокретности вреде најмање 7. мил. дин. више, но што је исказано у рачунима. Покретност води она са цигло 3 дин. У пркос богатом отписивањи потраживања, показује она у 1928. наплаћених сумњивих потраживања само са 105.000 дин. Узмимо да све тихе резерве заједно не износе више од 7 мил. дин. Потоме би чиста имовина чинила округло 70 мил. дин. Како Београдска Задруга има свега 10.000 ком. акц. а дин. 2000, тојизгледа, да би, према имовини, акција требала да вреди 7000 див. Она нотира на берзи као што рекосмо око 7500 дин. За то има два могућна објашњење: или је већа чиста имовина, што смо ми исказали, или је несразмерно велика могућност зараде.

Што се тиче имовине, она је без сумње много већа од 70 мил. дин. У пасиви за 1928. г. налазе се преписке резерве у износу од дин. 27 мил. Далеко би нас одвело, кад бисмо покушали да израчунавамо, колико од овога има да припадне осигураницима. Свакако много већи је удео Задруге. Даље налазимо у пасиви резервне штете и то код живота са 1.811 мил. дин, код пожара 9.872 мил. дин. свега 11.183 мил. дин.

Највећи део те суме има се сматрати за резерву, с 0об6зиром на чињенице, да је у 1928. плаћено на име осигурања живота дин. 900.000, а пожара 1.7 мил. дин.

Не би дакле, било немогућно саставити чисту имовину од 85 мил. дин., односно 8500 дин, по акцији.

Још много повољније стоји ствар са зарадом.

По извештају саме Задруге банкарско одељење је зарадило нето 7,85 мил. дин., а осигуравајуће 2.8. Тако да чиста зарада (наравно (без отписа) износи 10.6 мил. дин. Т би било 12% на капитал од 85 мил. дин. |

То би само по себи већ оправдало курс од 8500 дин.

Годишњи Збор акционара Београдске Задруге одлучио је, да главницу подигне на 50 мил. дин., с тим да може употребити за то и фондове. То би Задруга могла да изведе без мало фондовима банкарског одељења, (изостављајући из те комбинације законски резервни фонд). Ако сачека крај ове године, моћиће извести целу операцију помоћу фондова. Акционари би добили за сваку стару једну и по нову акцију — бесплатно.

Прештампавање забрањено без означења порекла.