Narodno blagostanje

25. маја 1929.

venciju u iznosu od 11 milijona dinara takav, da, bi se moglo Dplatiti snatno veću dividendu. Obzirom na intervenciju Državne hipotekarne banke kod ratne štete zamjera se u zagrebačkim bursovnim krugovima što se ta intervencija vrši lih na beogradskoj a ne i na zagrebačkoj berzi. Državne ustanove trebale bi u tom pogledu obje burze jednako tretirati.

Београдска Берза

У току ове седмице су на иностраним тржиштима све девизе биле веома мирне. Једино је девиза Берлин продужила пораст од прошле недеље. У почетку ове седмице попео се је Берлин у Цириху на 123.50, и задржао се је на тој висини. Тиме је ликвидиран пад, којега је претрпела немачка марка пре 14 дана. У вези са порастом у Цириху, марка се и код нас попела на 13.555, а на крају седмице мало је пала. Њезин средњи курс износи у овој седмици 13.545, а у прошлој је био 13.499.

Тек у другој половини седмице примећује се постепени пораст свих девиза.

У иностранству је динар остао стабилан, и иностране нотације динара не показују ни најмање флуктуације ни промене. |

Ако упоређујемо аредње курсеве страних девиза са оним из прошле седмице видимо, да су девизе Амстердам, Беч и Брисел мало попустиле, Цирих је остао непромењен, а. све остале девизе нешто су поскупеле. Али све те флуктуације су минималне.

Обрт у девизама износио је 32 милиона, и био је за 4 милиона мањи од обрта прошле недеље. Највише је било трговано са девизом Цирих (скоро 9 милиона), Праг (6 милиона) и Лондон (5 милиона). Приватне робе било је мало, те је морала велику већину тражње подмирити Народна Банка.

Рента Ратне Штете у овој недељи је почела радити испод курсева прошле недеље, те је постигла свој минимум у понедељак 20. маја. Тај дан је било неколико егзекутивних продаја, а иза тога је у слободној продаји варирао курс између 407 и 405. Мало пред крај састанка нуђено је било нешто више промптне робе, што је имало за последицу, да је курс Ренте Ратне Шјтете, нагло почео да попушта, те се скинуо на 400 динара. После звона курс јем даље опадао, те је тога дана дошло до закључка са готовом робом, чак и по 398.50, а терминска, децембарска роба са 406—408. Но међутим та ситуација врло брзо се попела преко 400. Одмах идућег дана јавља се реакција, и курс се поправио на 406. На крају састанка стабилизовао се на 404. До краја ове недеље интересовање је нешто оживело, али се курс није могао повисити преко 403.50, а у четврак износио је чак 402.75. Према таквој ситуацији средњи курс ове недеље износи 404.75 (у прошлој недељи био је 409.79). Повећано интересовање повећало је и обрт, који изнаша за промпт робу 3 и по милиона, а за терминску 10 и по милиона. Дакле укупан обрт износи 14 милиона, према 8 милиона прошле недеље.

Код Народне Банке примећавао се у току ове недеље нешто већи интерес, а због тога је и курс нешто чвршћи. До закључка је дошло код курса од 7.600 и 8.000, а средњи курс ове недеље износи 7.800, док је био у прошлој недељи 7.600. Обрт је већи од онога у прошлој недељи, те изнаша 162 хиљаде (38 хиљада прошле недеље).

Остале харије од вредности, било државне, било приватне, слабо су рађене. 7 % Инвенстициони зајам одржао је

свој курс од прошле недеље на 85, а обрт износи 117 хи-

љада динара. 4% Аграрни зајам ослабио- је нешто у току ове недеље, и његов средњи курс изнаша 51.550. Рађено је било свега 28 хиљада динара.

У акцијама новчаних завода слабо је рађено, али ипак више него прошле недеље. До закључка је дошло у

· акцијама осигуравајућег друштва „Србија“ (60 комада егзекутивне продаје по 450, Кланичког Друштва 116, код Земаљске Банке 34, код Беопрадског 10 А Завода 890 и _ Заложне Банке 600.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 255.

Робно Тржиште

Замореност и резервисаност, која се примећивала у току прошле седмице, а која се осећа већ од почетка овог месеца и овој је седмици од одлучујућег значаја за костелацију међународних робних тржишта; на свим пијацама се осећа утицај затегнутости новчаних тржишта, која у вези са осталим типичним знацима оправдавају констатацију, да се налазимо у периоду општег опадања коњунктуре. Упоређивајући развој на међународним робним тржиштима са ситуацијом прошле недеље, видимо, да не показује нарочитих промена. Барем не у погледу побољшања. Тенденција свих важнијих „сировина остала је у главном непромењена, једино се је погоршала тенденција пшенице. Метали, угаљ, памук, вуна, коже, пиринач и гума имају сталну, мирну тенденцију, дрво нешто мало чвршћу, а кафа, шећер и житарски производи изузев пшеницу, показују лабаве цене.

Тржиште житарских производа развија се под утицајем бесистичких фактора толико неповољно, да се цене на међународним тржиштима приближавају већ оним од предратних година. Ми смо у последњим бројевима „Н.Б." поближе анализирали узроке и састав тих бесистичких фактора. Најважнији су извештаји о ванредно повољном стању овогодишњих усева, близина жетве и врло велике, од прошлогодишње кампање још непродате залихе житарских производа. Овогодишња сев. американска производња цени се на 600 милиона бушела (1 бушел пшенице 27,22кгр) према 480 милиона у прошлој години; а тим бројевима мора се додати још и 120 милиона бушела залихе старе, непродате пшенице, која ће ући у нову кампању.

Због тих факата цене су се морале снизити и тек код нотације од 100 до 108 центи за бушел могло је доћи до нешто крупнијих закључака са европским тржиштима. Ти закључци имали су за последицу, да се је у другој половини ове недеље цена пшенице на међународним тржиштима у неколико умирила. Али за како дуго» Елеватори и силоси американских лука су претрпани робом. Снизиле су се превозничке тарифе у правцу пристаништа, да би се тиме повољније упливисало на извоз. Притисак понуде, која мора своју робу по сваку цену продати, императиван је али је тражња која је своје потребе задовољила дезинтерисана. Последица такве ситуације може једино бити поновно/ снижење цена. Како се види из наше таблице о кретању цена у овој надељи, ситуација за пшеницу и житарске производе у нашој држави врло је неповољна. Цене падају даље.

Према добивеним информацијама продавала се је крајем текуће седмице терминска пшеница, франко ДунавТиса већ по 215 — до 217.— динара. То су цене које су управ катастрофалне за нашу пољопривреду. Рачуна се, да ћемо и ми прећи у нову кампању са остатком од преко 10.000 вагона непродате старе пшенице. За овогодишњу жетву се јавља, да ће бити још боља, и да је стање усева много повољније, но што се то очекивало.

Наше цене одговарају сада већ ценама иностранству и ако би постојала тражња, могли би извозити.

За кукуруз је ситуација много повољнија јер су залихе врло слабе — цене су се упркос тога онизиле, али пошто: је понуда минимална, постоје изгледи, да ће се цена кукуруза стабилизирати на бази од ове недеље. У иностранству је кукуруз био у току целе седмице врло миран.

Остали житарски производи као јечам, овас и раж су без нарочитих интереса. Тражња је веома слаба а понуде су се мало повећале, те су цане због тога у неколико. попустиле. Брашно је у вези са ценама пшенице, у неколико попустило у цени а црно брашно, које има нешто више интересената, остало је непромењено.

Тржиште јаја се развија доста повољно. У Берлину се наша роба плаћа за 9 до 9.3 пфенига по комаду, а распо-