Narodno blagostanje

Страна 246

на. Према томе она не може бити узрок повећаним падовима у овој години,

Као даљни узрок наводи се висока камата. И ми сматрамо да је камата у Југославији а специјално у Београду несносно висока да она страшно поскупљује артикал, али је камата била виша и 1926. и 27. год. него данас, те не може да послужи као узрок падовима. Као даљни узрок наводи Д-р М. нову пословну методу трговца на детаљ, продају на рате потрошачима, која је, како он каже, дошла као последица умањенога обрта. Истина је, да је продаја на рате уведена у последње време, да је она изазвала велики губитак код односних трговаца. Али је врло мали број трговаца, који је приступио новој методи, тако да то не може послужити као узрок за објашњење вишка стечајева у овој години. У вези с тим стоји питање расродаје односно испродаје. Тврди се, да је код нас учестала пракса, да трговци форсирају продају чак и испод цене коштања, објављујући свима средствима рекламе своју намеру. Ни ту чињеницу нико не може да порекне. Писац сматра, да је та распродаја средство, да се дође до стечајева и равнања. Толико непознавања економског живота! Људи, који не знају правила економског живота и психологију трговаца, не могу да замисле, колика је трагедија у трговчевом животу стечај. Људи за зеленим столом и не сањају кроз какву тортуру пролази трговац већ при помисли на могућност стечаја, и какав ризик прима на себе падом под стечај. Има неваљалаца, који се помоћу стечаја обогате,

али прво, то су криминални типови, и друго, то још може бити у земљама у којима ни законодавство ни правосуђе не стоји на нормалној висини, јер стечај из користољубља и са задњим циљем је кривично дело по најелеметарнијим појмовима права. И наше кривично законодавство назива такав стечај простим и лажним банкротством, и угрожава га тешким казнама. Ако се успркос томе трговац реши да лажно падне под стечај из користољубља, значи да је потпуно сигуран са стране правосуђа. То није сасвим случај код нас, и због тога трговцу није лака ни помисао на стечај. Неправда је према онима, који врше испродају и распродају подметати им те циљеве. Распродаја је пандан продаји на рате. Кад се умањи обрт у тој мери, да се ни трошкови не могу да покрију, трговац тражи излаза. Ту има

свега 2 начина, или ће форсирати продају по ценама са укалкулираном зарадом путем кредита, или ће продавати по цени, које се може постићи за готово. Распродаја је најкарактеристичнији знак привредне депресије. У свакој књизи која пише о кризи наћи ће се распродаја (Мегзсћецдегцпо, Меуеп!е) као карактеристика тога стадијума народне привреде. Продаја на кредит са повољним ценама много · је гори излаз, јер трговац вара самога себе, он не само да уноси једну, фиктивну зараду у своје књиге, већ и једно сумњиво потраживање, док онај, који распродаје добије сигурну ма и смањену противредност и што је најглавније може да подмири или бар умири своје повериоце.

У осталом распродаје из слободне руке или из стечајне масе могу бити узрок падова радњи, којим је на тај начин толико смањен обрт, да им је даљни опстанак постао немогућним. Ми смо дубоко. уверени да ће распродаја стечајне масе из 1929. године знатно нашкодити трговинама са истим артиклима, али писац није ничим доказао, да је

у

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Број 16

било раније тих распродаја у тој. мери, да су оне.

| проузроковане падове у почетку 1929. године,

Ш. Наше гледиште -

Ми смо се упустили у детаљну анализу чланака о узроцима стечајева код нас, са једним непознатим аутором и другим, који свакако нема озбиљних велеитета да стручно тумачи економске појаве, само због тога, да над тим примерима покажемо разлику између лаичке и научне анализе појава из привреднога живота. Оно што највише уноси забуну и пометњу у проучавању овога појава, то су искази интересената. Кад год трговац дође у суд са кључевима своје радње, он има спремно објашњење за свој пад.

Сасвим је појмљиво и човечански да је увек други неки кривац: непријатељ, зли људи, завист, конкуренти, нестрпљиви повериоци и T. JL. Само до њега нема кривице. Белгијски статистичар Кетле је казао, да нема сигурнијега трибута од онога, које друштво плаћа тамници и гробљу. Свуда има неваљалих људи, па и у трговини. Трговина је базирана на кредиту раг ехсеПепсе. Сасвим природно, да неваљали људи покушавају и кад год успевају, да злоупотребе тај. користан институт. То је увек мали број, и због тога нема ничега неодговорнијег него упасти у опште познату слабост лаика уопштавања појединачних појава. У томе се разликује лаичко формирање мишљења од научнога. Главна метода лаика је уопштавање појединачних појава, док је научна метода испрпно проучавање што већег броја појава, ради изналажења општег и највећем броју заједничкога.

Узроци стечајева могу се поделити у две групе: приватно-привредне и народно-економске. Под првим узроцима разумемо вођење радње противно освешталим правилима приватне привреде.

Ту спада прекомерно трошење, рђава калкулација, рђаво предвиђање, несразмерност између сопствених и туђих средстава, неспособност за купити и продати и недовољно познавање савремених пословних метода. Такво подузеће мора да падне, а пре а после. Ту лежи кривица искључиво до шефа. Да ће оно пасти свакако пре, кад је народна привреда у депресији него кад је у полету, по себи се разуме. И ти су случајеви интересантни. Њих прикупља наука приватној привреди и они се разрађују и предају у трговачким и другим школама,

Народно-економски случајеви пак производе појачани број стечајева и код оних радњи, код којих не постоје индивидуалне пословне грешке, и које би се под другим економским приликама могле да одрже. Народно-економски узроци доводе у питање нормално вођена, али слабија предузећа; при чему је важно који је степен привредне депресије.

После овога намеће се питање, које су врсте узрока допринеле повећаном броју падова под стечај. Никако не треба губити из вида, да се овде ради само о ономе вишку преко нормале, јер нема

· капиталистичке привреде без стечајева; Њих мора

бити, као што мора бити и умирања, јер стечај је економска смрт предузећа. Јер као што постоји просечна смрт у једноме друштву, тако постоји и просечно падање под стечај. Кад линија, којом се графички представља та појава, почиње да се пење, настаје узнемиреност и истраживање узрока. Ту

"постоји аналогија, са заразним болестима. Грипа је "н. пр. сталан становник европског континента, и