Narodno blagostanje

19. јули 1930.

се нашла присиљеном да напусти своју тезу о повраћању предратном паритету и она је 1. јула донела одлуку да изведе стабилизацију по прилици на данашњем нивоу, по курсу између 36 и 40 пезета за енглеску фунту.

Узроци који су довели до ове депресијације пезете леже с једне стране у несигурним политичким приликама у земљи, а с друге у валутној политици, која је како од диктаторске тако и од нове владе вођена без плана. Народној банци се чини прекор да се није одупирала шпекулацији у оној мери у којој је то њена обилна златна резерва допуштала ; већ је чак шта више једном несхватљивом тактиком још олакшавала. Политичка и валутна несигурност допринеле су јаком бегству капитала из земље. Не би се могло рећи да је повећање новчаничног оптицаја довело до ивфлације ; оптицај је средином јуна износио 440 милијарди пезета, за исто време 1929. године 4.30 милијарди, 1928. године 4.24 милијарди и 1927. године скоро исто толико. Покриће новчаничног оптицаја златом било је такође прописно, т. ј. 56% средином јуна о, г. одн. 59%, 61% и 61% за исто време трију последњих година. Вероватније је, да је пре једна несмотрена кредитна политика Народне банке довела дотле. Уместо да кредите, добијене са стране, употреби на стабилизацију валуте, Народна банка их је дала привреди путем есконта, дакле једном руком рушила оно, што је друга рука саградила. Вредност меничног портфеља Шпанске народне банке порастао је од 1,81 милијарде пезета пре две године, на око 2,03 милијарде данас, при чему је у међувремену достигла и 2,35 милијарде. У пркос повећаној тражњи кредита, дисконтна стопа држана је од децембра 1928. године непрекидно на висини од 5 и по од сто.

Владин програм за стабилизацију предвиђа три етапе : 1. Уравнотежење државног буџета. 2. Припрема кредита за стабилизацију, 3. Доношење потребних законских мера. Дефицит редовног буџета за 1930. годину био је предвиђен на 330 милиона пезета (2145 милиона динара). Међутим, сада се гледа са већим оптимизмом на буџет, поштс. је за прва четири месеца ове године уместо предвиђеног де фицита постигнут суфицит од 85 милиона пезета. Нешто је неповољнија ситуација код буџета државних железница, који се води засебно ; за 1930. годину предвиђао је расходе од 800 милиона а приходе од свега 100 милиона пезета. Две трећине дефицита покрива држава а за остатак је требало закључити железнички зајам. Емисија једног таквог зајма, пак, у време ове политичке и валутне несигурности, изгледа влади одвише рискантна и из тога разлога је донела одлуку да укине самосталност железничког буџета, стављајући националне железнице под управу министарства јавних радова; на тај начин ће се оне морати задовољити годишњом дотацијом од 80 милиона пезета. Још није утврђено, да ли ће се и где закључити стабилизациони зајам.

Експозе за валутну стабилизацију припрема професор Рист, који, сиромах, једва диже главу од посла око проучавања финансијских и валутних проблема у појединим европским државама, у вези с њиховом стабилизацијом валуте. На томе послу видећемо га ускоро и код нас, а наши би заинтересовани добро урадили пре његовог доласак, да се поближе упознају са проблемом стабилизације валуте у Шпанији, а понаособ са погрешном кредитном политиком Шпанске народне банке.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 455 „шиши шета (а великом радошћу смо прошле године забележили вест нашег загребачког дописника, по којој је потрошња алкохола у Загребу опала према претпрошлој години. Ми смо то тумачили као једну психолошку појаву, као жељу загрепчана да редуцирају свој оброк алкохола. Међутим најновији подаци загребачке општине о количини попијеног алкохола у првој половини ове године, потпуно су нас разуверили у томе. Из њих се наиме види, да је потрошња вина порасла за преко 25%, шампањца за 23% а пива за скоро 10% према истом. времену прошле године, Значи, дакле, да нису психолошки фактори прошле године били одлучујући за смањену потрошњу, већ економски : прошле године је и куповна снага становништва била слабија услед рђаве жетве у претпрошлој години а и вино је било скупље ; ове године, међутим, имамо и повећану куповну снагу и баснословно јефтино вино.

Овога пута су загрепчани немилостиво демантовали наш оптимизам,

Жедан Загреб

Дравска банска управа позвала је све општине своје бановине да се до краја овог месеца изјасне уколико су вољне да приступе оснивању среских регулативних штедионица. Како је познато комуналне штедионице најбоље су развијене у Словенији: свака већа варош има своју општинску штедионицу. (Те штедионице имају данас уложака за једну милијарду дипар и права су благодет за развијање грађевне делатности помоћу јефтиног хипотекарног кредита. А абсорбирале су и знатне износе државних папира.

Форсирање штедионица у Словенији

регулативних

Међутим како у Словенији има много малих општина које нису у стању да имају властиту штедионицу, дошла је банска управа на идеју да мале општине појединог среза оснују среску регулативну штедионицу. Поједине општине тог среза јамчиле би за све обавезе те штедионице. Среске регулативне штедионице имају већ од пре неки срезови, који су били некад саставни део Штајерске. Сада се то жели увести и у осталим срезовима у првом реду у Крањској.

Банска управа мисли да ове среске регулативне штедионице повеже у једну целину преко једне централне банске новчане установе. Није познато да ли би то била садашња Банска штедионица или би се створио један нови завод.

Док у неким крајевима наше државе ни комуналне штедионице нису познате па чак ни у градовима са десетак хиљада становника, Словенија се ето спрема да у сваком срезу оснује регулативну штедионицу. Ми на овом месту не мислимо улазити у разматрање колико је згодно и потребно да се оснивају среске штедионице, Само упозорујемо на разлике у нашој кредитној организацији које бивају све веће и веће. Држимо да је апсолутно потребно да се што пре донесе закон о регулативним штедионицама, градским или среским и онда нека се по том закону поступа у читавој држави. Јер ако је Словенија имала тако добро искуство са својим регулативним штедионицама, зашто се тим искуством не би служила читава држава ?

А, Д, ПРЕЂЕ ШКОД

|ШКОДОВКА, Љубљана ТЕЛЕФОН 5-78

· Телефони: 29-36 н 27-37

ИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕ

Хизрађује све пројекте m mame Ha захтев своје стручне инжињере

Загреб

Телеграми: ШКОДА Београд

ШКОДА — Загреб Телефон 41-97

Љубљана “ а Шеленбургова бр, 7. а : Рачкога бр. 2 ПО : Заступништво Београд, Кнез Михаилов Венац 13-14 a Tendrpama: . в Li a