Narodno blagostanje

Страна 454

uvek postoji živa tražnja ха sečenim drvetom, čak i lošijeg kvaliteta.

Mi ćemo dopustiti da su ti svi pojavi imali štetno dejstvo na industriju drveta. Ali ne možemo stati na gledište da su ti spoljni uzroci ı naše državno uređenje isključivi uzroci krize. Ne treba gubiti iz vida da naša industrija nije na tehničko-komercijalnoj bazi, kakva bi trebala da bude. I danas ima industrijalaca drveta koji se za taj posao nisu spremali, koji misle da je dovoljno podići samo strugaru, uzeti novac, po mogućstvu ma zajam, — Što je najčešći slučaj, — početi posao i Zaraditi velike pare. Dalje, na prste se mogu izbrojiti naši industrijalci drvetom, koji rade na osnovu stručnotehnički izrađenog programa i sa potrebnom kalkulacijom. Posle tehničkog uređaja poduzeća i pitanja o ınvesticionim troškovima u komercionalnom pogledu najvažnije |e pitanje izračunavanje sopstvenih troškova robe koja se proizvodi i to za svaku vrstu posebice. Te je centralno pitanje kod industrije drveta.

Pre svega mora industrijalac drveta da zna da njegova oblica, sirovina, ima raznu vrednost prem::t коте Какуе је težine i kakvog kvaliteta i dalje da izračuna prosečno koštanje svakog sortimenta sirovine lokc strugara. Ovu kalkulaciju teško da ima i jedna industrija drveta kod nas. -

Ništa bolje ne stoji ni sa detaljiziranom tarifom cena pojedinih vrsta izrađene robe. Zbog toga nije nikakvo čudo što teško da je koji industrijalac u stanju da izračuna tačno za koliko treba da spusti cenu kod pojedinih vrsta artikala, da bi mogao da se bori sa konkurencijom. Po sebi se razume da su troškovi proizvodnje kod pojedinih industrijalaca raznoliki, međutim svi prodaju po jednoj istoj ceni svetskoga tržišta. Niko nije na čistc sa tim, koliko je dobio ili izgubio pri prodaji pojedinih vrsta, kao što su monte, tercija, kvarta, kvinta i t. d., jer ne izračunava u detalje cenu koštanja.

Bez programa u esploataciji i detaljirane cene koštanja pojedine vrste robe postaje naša industrija totalno bolestan i nezadovoljan privredni organizam, pri čemu ne može ni kartel, na kome se sada radi, da do-

nese spasa.” *

Dok g. Vasner tvrdi da je nepovoljan položaj naše industrije drveta posledica njezine tehničko-komerci-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 29

jalne nazadnosti, i da je to uzrok što je ruska konkurencija o kojoj se toliko mnogo priča, došla do tako nepovolinog odražaja na našu industriju, dotle g. d-r Milan Ulmanski iz Belišća u istom broju „Stidslawische Holzwirta” sa vrlo mnogo optimizma tretira -pitanje obima i budućnosti te ruske konkurencije.

G. d-r. Ulmanski tvrdi da je pojava ruskog drveta napravila veću pustoš na svetskom tržištu nego što bi to bilo ekonomski opravdano i da Je njegovo psihološko dejstvo bilo stvaranje panike. Istina je veli g. d-r Ulmanski da su se silne količine ruskog mekog i tvrdog drveta pojavile na obalama Severnog, Istočnog i Sredozemnog mora; i da ima slučajeva, da se ta roba nudi po ceni neverovatno niskoj. On smatra da Rusija forsira izvoz drveta i to verovatno iz dva razloga: ili što joj je potrebna valuta ili što hoće da i u oblasti drvne indu · strije izazove pometnju i haos, da bi time pojačala privrednu krizu u Evropi. Ali ma koji bio uzrok g. d-r Ulmanski pita s pravom, da li je moguće da Sovjeti trajno jevtino prodaju robu? Među industrijalcima i stručnjacima se obično kaže, da |e to mogućno zbog toga što je Rusija u stanju da, pri svojim nepreglednim šu mama, daje drvo bez takse. „,yTo |e jedna velika zabluda veli pisac dalje. Kod proizvodaje drveta nije glavnc šumska taksa, već stanje saobraćajnih srestava odnosno cena transporta. Ona igra mnogo уажији ulogu nego šumska taksa. U Švedskoj na primer, ako je taksa za metar drveta 1 dolar i podvoz do strugare 2 dolara, u Rusiji samo podvoz može izneti više od 3 dolara. Ist: na da u Rusiji ima šuma koje nisu saobraćajno tako nepovolino i dok se one ne budu posekle, dotle će moc. Rusi da konkurišu evropskim producentima; ali se ne može pretpostaviti da su u Rusiji svi izgubili glavu i da smatraju da se drvo može da eksploatiše bez ikavih obzira na privredni interes, na obnovu i na racionalnu eksploataciju u opšte. A dok Rusija bude vodila ovako razbojničku eksploataciju svojih šuma, dotle je jedini način da se udruže evropske države u odbranu prot“ konkurencije koja neosporno ima u pozadini političke сПјеме."

Urednik časopisa „Siidslawische Holzwirt” ne slaХе зе ni sa jednim ni sa drugim gledištem i polemiše s njima; ali završava svoj članak mišljenjem, da nikad nije bila tako kao danas potrebna diskusija o stanju industrije. drveta. Diskusija koja će da doprinese preorijentiranju, koje se u ostalom u svima produkcionim zemljama Evrope mora da izviši.

ввов

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

O ir rar аве ава рзајаринон оста арј

Између оног малог броја држава који још није извео законску стабилизацију своје валуте, налази се и Шпапија. Код ње је тај проблем отежан околношћу, да још није постигнута ни фактична стабилизација пезете која баш у последње време показује јаке варијације у курсу, што се види из следећег прегледа (курс пезете у Берлину, у маркама за 100 пезета) :

1927. 1928. 1929. 1 9 3,0

30./XII 30./VI 29,/VI 30,/IX. 30./I 30./IV 30./V 30,/VL L,/VII 2./VII 76,25 68,96 58,95 62,10 56,30 51,97 51,10 45,70 46,30 49,25

Стабилизација пезете

Главни прекори за ову несталност у курсу пезете и за њену депресијацију, упућени су пређашњем диктаторском режиму Примо де Ривере. Ма да је његова парола била : „Пезета је на путу да се поврати на златан паритет“, она није престајала да се све више удаљује од њега. Резултат једне погрешно вођене финансијске и валутне политике био је пред крај де Риверове диктатуре један дисажио пезете према злату од 32%. Амбиција нове владе била је исто што и оне пређашње : повратак на златан паритет. Међутим, та се намера показала неостварљивом, јер се шпекулација била јако разиграла. Удаљење од паритета повећало се на 43%. Крајем јуна забележени су такви ниски курсеви, каквих није било за последњих 40 година. Влада