Narodno blagostanje

Страна. 22 НАРОДНО потраживања. „Народно Благостање“ је у више махова заузимало гледиште, да по природи својој клиринг значи | и да је према томе једини начин здравог ликвидирања клириншког салда повећање увоза.

| Висина клириншког салда била је у уској вези са одrol арајућим мерама донесеним у циљу његовог смањења; тако је он после непрестаног растења од јула 1934 г. до краја априла 1935 г. на 300 мил. дин. пао до јуна исте године за 40 мил. дин. пошто је Lp банка сада за 50% извозничких рачуна дала марке за 8% јевтиније од дневног курса. Али после тога клириншки салдо опет нагло расте и достиже највиши ниво 5 децембра прошле године са 400 мил. дин. Услед увођења клириншких упутница у октобру пр. год. чија је продаја тек у децембру узела већег маха, салдо опада на 378 мил. средином децембра,

али“ крајем месеца опет расте услед повећаног извоза де=!

белих свиња и масти и достиже ниво од 390 мил. дин. Развитак клириншког салда према томе није пружао много наде; да ће се салдо сам од себе, повећањем увоза, ликвидирати. Клириншке упутнице за Немачку, иако је њихов курс показао депресијацију за равно 20% према обрачунеком курсу у клирингу, нису могле да делују у правцу смањења клириншког салда, 5=" Министарство. финансија на основу прегледа Народне банке донело је решење које претставља напуштање клириншког система и прихватање приватне компензације. Досадашњи рачун закључиће се 15 јан. о г. после

примитка до тог дана приспелих налога из Берлина. Тај рачун добиће ознаку „А“ и ликвидираће се: уплатом државе. за њен робни дуг у Немачкој и уплатом 50% увозничких обавеза за увезену робу до 14 јануара 1936 г. За ликвидирање 50% увовничких потраживања 'односно 'увозничких дуговања, важиће приватна компензација, како је била уведена 25 октобра 1935. Од 15 јануара 1936 г. у промету са Немачком важиће искључиво приватна компензација, тј. извозници ће на Берзи нудити своје клириншке чекове, које ће Пародна банка истављати на основу примљених извештаја IO. уплати противредности код обрачуаске касе: у Берлину.

| Народна (банка да би омогућила бржу ликвидацију клириншког салда који се води на рачуну ПАН откупиће извозничка потраживања по дневном курсу клириншких чекова на берзи.

E Из неколико изнесених података о историји нашег клиринга, видимо да је Народна банка покушавајући ликвидацију салда, до најновије мере, остала верна принципу клиринга. бар делимично и код увођења приватне компензације 25 окт. прошле г. Садашњи корак, међутим, претставља стопостотно напуштање клиринга. Читаоцима „Народног благостања" није непозната разлика између, клиринга и компензације. У нашем напису „Са дугачке пушке Ha пиштољ“, дали смо један пример како би вероватно функционисале компензације. У конкретном случају са Не'ком клириншки чекови спречиће највећу незгоду: извозник гора код сваког посла да тражи и нађе увовника, који има интереса за робу одговарафуће вредности и у одговарајућем времену. Али систем приватне компензације he помоћу курса новчаног сурогата, клириншког чека, немилосрдно изједначити биланс опољне трговине, што за време клиринга захваљујући салду није морало бити случај. Салдо је омогућио да се трг. биланс без великих потреса постепено изједначи. Код система клириншких чекова код активног салда мора да уследи пад курса, што ће да проузрокује губитак код извозника и добитак код увозника, тако да ће први престати са извозом а други ће гледати да што више увози. Без међународне арбитраже курсне осцилације могу бити врло велике, па према томе и губитци и добитци.

БЛАГОСТАЊЕ · Бр. 2 С обзиром на активну тенденцију наше спољне трговине изгледа да ће извозник морати да поднесе жртве код будућег развоја наших трговинских односа са Немачком. Са национално-економске тачке гледишта, пошто је извоз за нашу земљу категорички императив, мораће наша привреда да сноси штету, немајући компензацију за пасивни салдо на другој страни. После овбиљног поремећења трговинских односа са Италијом, услед примењивања санкција, нанеће ново уређење платног промета са Немачком други озбиљан ударац нашем извозу.

Друга страна нашег клиринга са Немачком је ликвидација активног салда, који ће OCTaTH Ha рачуну БА У висини од око 400 мил. дин. По предвиђеном начину ли-

квидирања извозници немају никакву гарантију да ће се.

скоро ликвидирати њихова потраживања путем уплате увозничких (обавеза. Према расположивим подацима наш извоз у Немачку није у тој мери премашио увоз да би могао да настане неплаћен салдо у висини од 2400 мил. дин. пошто је активни биланс износио за првих 11 месеци прошле године 111 мил дин, (извоз 649 мил. увоз 537,8 мил.) а У истом периоду претходне год. 51 мил. (извоз 506 мил. увоз 455 мил.) који се у децембру пр. год. попео на 100 мил. Ако претпоставимо да има временске разлике између доспећа наших потраживања у Немачкој и немачких потраживања код нас, није вероватно да би ова околност могла да проузрокује стално и знатно повећање салда. По свему изгледа да су државни робни дугови Немачкој повећали салдо, што се види уосталом и из околности да ће се уплатама са стране државе ликвидирати рачун „А“. Извозници имају могућност да продају својевољно своја потраживања Народној банци по дневном курсу клириншких чекова. (Ово ће бити вероватно (једино решење које ће преостати већини извозника. Према садашњем курсу компензационе марке то би претстављало губитак за извознике од 20%, што ће их осетно погодити, пошто ви сразмерно дооре цене које су они постигли у Немачкој, не могу да пруже еквиваленат за тако. велике губитке. Истина, досадашња пракса Народне банке није могла да остави извознике у двоумици о вредности њиховог потраживања. Не узевши у обзир интересе појединаца, намеће се питање са општег становишта да ли је било потребно пристати на депресијацију валуте оне земље са којом смо имали активан трговински биланс. У досадашњим споразумима других земаља (Енглеске, Француске, Чехословачке) са Немачком жртвован је извоз у корист ликвидирања извозничких потраживања и обезбеђен је извозницима уговорени курс.

Шетајући београдским улицама добија се утисак, да је грађевинска делатност била живља у минулој години. У светлости статистике, међутим, прошла година не отскаче од две претходне године, ни што се тиче броја подигнутих зграда ни висине уложеног капитала; напротив грађевинска делатност била је у пр. год. слабија од оне у претходној.

У 1935 г. грађено је 275 кућа од стране приватника према 259 у прошлој години. Број подигнутих зграда јако заостаје иса бројева из 1933 и 1932 г., када је грађено 370, односно 689 зграда. 1932 г. је у погледу грађевинске делатности најбоља. У тој години подигнуто је највише зграда (687) затим долазе 1927 г. (694) и 1928 (585). Необично јак пад од 1932 г. до 1933 г. (за 46%) не изненађује, пошто је назадовање послова у том времену било општа појава. Више изненађује повољно (стање грађевинарства у 1932 г. која је спадала у привредно најтеже године. Ако се вредност подигнутих зграда узима за мерило онда се ова

Грађевинска делатност у Београду 1935 год.