Narodno blagostanje

_ од. абђгуст 1940. _______-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 555

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Један од разлога да се осетила оскудица дрва за гориво у неким потрошачким центрима била је и одлука Бан- ске власти у Загребу, да ограничи извоз дрва са подручја Бановине Хрватске. Извоз -није забрањен, али је фактички онемогућен на тај начин што је 50% дрва резервисано за потребе Банске власти, Загреба и разних социјалних установа. Остатак од 505 био је слободан осталим потрошачима, а изван територије бановине могло се дрво извозити само уз одобрење уреда за контролу цена. Пошто дозволе нису издаване док се не подмире предвиђене потребе, остали су без дрва потрошачки центри који су га добављали од дрварских предузећа из Хрватске, Погођени су Београд и Војводина, јер су саобраћајни услови најповољнији за снабдевање из Хрватске. На ову одлуку дошла је реакција, нарочито из Војводине. Војвођани су покушали да прете да ће да одговоре истом мером, ограничавајући продају жита за пасивне крајеве. Банска власт правдала је овај поступак као нормалан, јер је најприродније да се произвођачки крајеви обезбеде први, а затим да вишак допусте да се извезе. Тиме би требало ликвидирати један спор, који може да изгледа једноставан, али који показује да се ми све више заплићемо у неколико озбиљнијих, нерешених проблема.

Споразум од 26 августа 1939 поставио је као принцип привредно јединство државне територије. Без тог јединства било би политичко без садржине и немогућно. Али у компетенцију Банске власти дошла је унутрашња "трговина и на тај начин она може да самостално регулише тржиште за своје подручје, као што је већ учинила по питању контроле цена. Ограничавање извоза дрва и забрана извоза уља израз су те компетенције. Али примгна те компетенције фактички значи непање унутрашњег тржишта. Банска власт својом одлуком о трговини дрвом посматрала је као унутрашње тржиште у Бановини Хрватској и спољно у осталој држави. Она нису размеђена царинском границом, али то није једини начин цепања тржишта. | ;

Последице оваквих мера исте су као кад би се вршило цепање на спољно и унутрашње тржиште у обичном смислу, између две разне државе. За хрватску индустрију дрва Београд и Војводина су тржиште. Ако буде одсечена од њега, она ће се морати помирити с тим да се потрошачки центри снабдевају са друге стране. Искусивши једампут да у сред сезоне добављања дрва може да остане без дрва, трговина ће настојати да се за времена покрије на другој страни. Кад прођу изванредне прилике, онда ће то хрватска индустрија осетити као ударац, а тада ће се сигурно наћи гласова који ће од Банске власти захтевати да води бољу извозничку политику.

Преоријентација на тржишту не може да се изврши никад толико глатко, да се не осети или у производњи или у потрошњи. Сада су јаче погођени потрошачи, касније то могу да осете произвођачи. Нормалан је пут био да се остави тражња колика је и да она изврши потицај · Ha повећање производње. Поступљен5 је обрнуто. Убијена је иницијатива, јер предузетник није сигуран да ли ће му " тржиште бити отворено за већу количину дрва коју обори.

Отраничење 'извоза дрва и забрана извоза уља легална је, јер је извршена у оквиру компетенције, али екоHOMCKH Је) у супротности са принципом који је прихваћен у споразуму. Ствар не изгледа ништа боље тиме што се

Цепање унутрашњег тржишта

у објашњењу Банске власти каже да је одлука донесена у споразуму са министром трговине и индустрије. Случај је утолико карактеристичнији што је могућан само једнострано. Само Банска власт може да ствара своје унутрашње тржиште у атару Бановине, али не и министарство трговине за територију изван ње. Не може Војводина да ограничи извоз жита никаквим начином. Али ако би се та тенденција продужила до оснивања осталих бановина, дошла би брзо њихова реакција у истом смислу чим би биле беноване. Сада је ствар ублажена тиме што је једнострана. Али зато је лош предзнак за будућност.

То су само први елементи цепања унутрашњег тржишта. Има их још и најгоре је поћи тим путем, јер онда један случај повлачи за собом други. Како ће се онда да реше проблеми као што је рационирање потрошње. Претпоставимо да ће то бити извршено за хлеб и дрво. Имали би врло различиту ситуацију код потрошача. Хрватска увози жито и не би била изложена ограничењима увоза са осталих делова државне територије. Потрошачи би могли по глави да добију у свим крајевима земље једнак део. Али код дрва би било обрнуто. Првенствено би биле подмирене потребе потрошача у Хрватској. Вишак који би она извезла могао би да буде употребљен за рационирање потрошње у осталом делу државе.

Није довољно изјаснити се за потребу „складног рада ин оргадизације привреде". То становиште треба да буде потврђено економском политиком, а она гура у супротном смеру. |

јипа 1936 državna intervencija u oblasti poijoprivrednih proizvoda proširena je па uljarice. Cili ove ijntervencije bio je, da se pomoću rentabilnih cena ufiče na povećanje proizvodnje uljarica koje su do fada u znafnim količinama uvožene iz imostransiva. Glavni propisi ove uredbe bili su: obaveza industrije ulja da se snabdevaju domaćim uljaricama; pravo Prizada da u celini ili delimično, za unutrašnji promet ili izvoz, vrši ofkup od proizvođača, njihovih organizacija ili trgovaca; monopol u voza | premiranje izvoza ukoliko do ovoga dodje; regulisanie trgovačke marže sa 10% od propisane cene, koja se odbija od ove; uplata 5% u uljarsko-semenski fond koji je imao da služi unapredjenju proizvodnje uljarica itd. Sada je objavljena nova Uredba o uljaricama i jestivom ulju koja radikalno menja dosadanji režim.

Nova uredba donosi potpuni monopol: unutrašnje #г50vine, uvoza 1 izvoza. Prizad ima isključivo pravo ı dužnost otkupa celokupne domaće proizvodnje uljarica. Otkup može da viši neposredno i posredno. U slučaju posrednog otkupa tj. да svoje monopolsko pravo prenosi na trgovinu ili industriju ovi mogu kupovati samo po nalogu i za račun Prizada. Na teritoriji banovine Hrvatske ovaj posao za račun i po nalogu Prizada radi ustanova koju odredi Ban. Cene uljarica i ubuduće odredjuju se unapred, ali one u celosti važe za pDproizZvodjače tj. u njima nije, kao u dosadanjoj uredbi, uključena trgovačka marža. Visina marže po novoj uredbi spada u dis-

Uloga Prizada u proizvodnji i trgovini uljarica i ulja

\ —o—o—ı:—Z— pr ErZK=I=:SEK ime ——

· krecioho pravo Prizada ukoliko se bude koristio trgovinom ı

industrijom za kupovinu. Propisuje se takodje da jednom: ustanovljene cene ne mogu biti u toku ekonomske godine snižene, ali, ako su po sredi naročiti razlozi, one mogu biti povećane. Sve fabrike i radionice dobijaju uljarice po istoj ceni franko

- istovarna stanica. Distribuciju (raspodelu) uljarica fabrikama

vrši Prizad postepeno, a količinu odredjuje na osnovu kapa-