Narodno blagostanje

||

Страна 134 _

retku i izuzetnu pojavu i u svakom slučaju · kratkož trajnu. Ali te promene cena, odnosno rentabiliteta, do rata, nikada nisu bile takvih ıazmefa да bi a strukturi zasejane površine odnosno proizvodnji izazvale velika skretanja. Danas, pod režimom. regulisanih cena za jedne i slobodnih cena za d.uge proiz vode, situacija je sasvim drukčija, jer ukoliko. posto= ie velike razlike u cenama i rentabilitetu pri slobod> noj proizvodnji moguća.su velika skretanja. 7

Fakat da postoje kontrolisani i nekontrolisani proizvodi ne može ostati bez posledica na proizvod nju. To isto važi i za grupu kontrolisanih proizvoda, ako se prilikom utvrđivanja cena za pojed.ne p.o:;Zvode nije vodilo računa da se ove koordiniraju i diže u granicama ranijeg no:malnog odnosa · odnosno prosečnog nivoa rentabiliteta za sve srodne pro izvode.

Kod nas je korelacija cena najviše” poremećena u grupi krušarica i u odnosu ove grupe prema dru: gim zemljoradničkim proizvodima, u prvom redu ihdustriskim sirovinama agrarnog porekla. Utvrđivanjem maksimalne cene samo za pšenicu | i kukuruz. i puštanjem da se slobodno razvijaju cene ječma, ovša, Taži, kukolja, prosa itd. stvorene su razlike u cenama koje ranije nisu postojale. To isto vredi i za_ cenč pšenice i kukuruza s jedne i cena većine industriskih biljaka 5 druge strane. Proizvodi, kojima nisu. makšimirane cene, imaju danas daleko veće cene od cena pšenice i kukuruza, pa sledstveno i daleko veći rentabilitet. U najnovije vreme poremećaj je potenciran i novim odnosom između cene kukuruza i cene sVInja. Određivanjem unutrašnje cene za svinje na bazi izvoznog pariteta od Din. 17—17.50 za Ке, pri ceni kukuruza od Din. 250.—, povećan je raniji rentabilitet svinjogojstva za dva i tri puta. - Razlike između rentabiliteta kod pšenice i kukuruza s jedne strane i industriskih biljaka 5 druge postale su vrlo velike i na njih ukazuje tendencija širenja kulture poslednjih. U 1939 g. pod industriskim biljem bilo je 203.933 ha. Prošle godine površina pod ovim kulturama povećana je na oko 250.000 ha. U ovoj godini prestoji dalje, mnogo jače povećanje:

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ | ов = Бр. 9

Рагајејпо- за povećanjem :zašejane površine vršene si i Velike izmene u strukturi ove. grape: stalnim. prelaХепјет за. manje rentabilnih na rentabimije ku,tu.e. Do 19932 g. šećerna repa: bila. je na prvom .mestu sa 1/3 zasejane površine ove grupe.-U 19838. g. na: prvo mesto izbila Je kuđelia. Ove gođine pivo. mesto pripašće vetovatno suncokreta. Prošle godine pod 5шпcokretom bilo je 55.000. k. j. Ove godine već do зада fabrike ulja kontrahirale su blizu 100.000 k. i., a vrlo je: verovatno da će ukupna površina pod suncokreХот. дозна! 120—130.000 К: |. Sličnom brzinom šire se i kulture soje, ricinusa i pamuka. U 19383. pod sojom bilo je 900 ha, u 1939 g. 3.500 ha, dok će u ovoj godini premašiti 5.000 ha. Pod pamukom u 1936 2. bilo je 1.500 ha, u 1939 g. 5.700 ha, a u ovoj. pre= стсе :7.500 ha: Ricinus je.prvi put sejan prošle godine na 2.400 k. |.;, a u-ovoj godini prijavliena zasejana površina dostiže 5.000 k. |. Vrlo je verovatno da ćemo ove godine pod industriskim biljem imati povišinu od najmanje 400.000 ha, a ona bi bila i veća kada bi se imala na raspolaganju dovoljina količina semena. Prema „Hrvatskom. dnevniku” u banovini Hrvatskoj zasejano je s· jeseni 20% manje ozimih žitarica, jer je površina rezervisana - za По bilje kao daleko rentabilnije- · -

Povećanje površine род · и ви vrši se na račun žitarica, i to onih za koje su određene maksimalne cene, dakle pšence i kukuruza. Ako-se ranijih godina, pre Tata, preorijentacija · u. tom pogledu mogla preporučivati, ona danas može da bude vrlo opasna i da izvitoperi proizvodnju tako da na jednoj strani dobijemo suviške, a na drugoj da ne budemo imali. dovoljne količine artikala koji su nam

najpotrebniji, jer pretstavljaju osnovu ishrane. ·

Prema tome prvi zadatak bio bi da se politika cena · poveže sa politikom proizvodnje. Na osnovu nivoa i relacije cena odnosno rentabiliteta- u predratno vreme treba odrediti. maksimalne cene za. sve zemljoradničke proizvode. Drugi zadatak pretstavlja uticaj države na izbor kulture, da bi se mogla organizovati proizvodnja sa gledišta nacionalno- -ekonomskih i odbranbenih interesa zemlje, ali o tome ćemo detaljno govoriti u nagoveštenom članku.

NMeoODiČKNAO feške ЕН poljoprivrede u. Sjedimjeniizmma ArmbmeričBajgwa KorZaavaeamanı —

U istoriji S. A. D. (a to isto vredi i za ostale tri prekomorske zemlie — Argentinu, Australiju i Kanadu) problem cena poljoprivrednih proizvoda nikada nije bio tako težak, kao što je danas.

Bromhalovi podaci o statističkom stanju pše- с

nice u četiri prekomorske zemlje izgledaju ovako (u vagonima):

Višak preko domaće Normalna pre- vodi, Ok potrebe u 1940/41 nosna rezerva za 1940/41.

5 А. |. 1.208.400 - 345.000 835 450 Капада 1.999:990: ~ 110.000. =: 1 812290: Argentina 434.400 -40:000 · > -- 394 4007 Australija 390 960- 30.000. 860960 :

Ukupno 3.955.980 · 525.000 3:404.030 ~

Višak ove četiri zemlie bio bi dovoljan да zadovolji više no dvogodišnju uvoznu potrebu celoga sveta. Pretpostavljajući da će ipak, uprkoš sve oštrijem ekonomskom ratu, biti izvezeno do топ уаgona, izlazi da. će zaliha na kraju tekuće kampanje izneti 25 miliona vacoha. Sa dolaskom: nove žetveimaćemo najveću svetsku zalihu pšenice koja je ika= da postojala. Pitanje je da li će ta ogromna zaliha moći uopšte da bude smeštena, jer je već sadanji magacinski prostor popunjen. Neki već sada proriču da će priličan "део proizvodnje morati da ostane na njivama. 1 50 Те: lavno, sada više nije H pitanju зато, pšenica. U magačinima i silosima ovih zemalja nalaze se i mnogi drugi, poljoprivredni, proizvodi, čiji SU Vi-, škovi u mormalnim vremenima nalazili plasmah u