Narodno blagostanje

1. март 1941. _ Evropi. Pored. pšenice, S. A. D. strepe pred naglim gomilanjem zalihe. pamuka, koja će koncem kampanje izneti 12 miliona bala. Ništa manju brigu ne pretstavlja ni kukuruz. Argentina će veliki deo kukuruza apotrebiti za gorivo. Laneno seme takođe stoji nagomilano. u ogromnim stokovima. Isto tako pitanje je šta će biti i sa proizvodniom mesa. Za Australiju pored pšenice težak problem pretstavljaiu stočarski proizvodi, u prvom redu Vuna.

Punih osam godina S. A. D. sredstvima državnog budžeta održavaju kupovnu snagu poljoprivrednika zaštitom cena. Plan sa Farm-bordom bio je jednostavan: država će po minimalnim cenama otkupljivati sve viškove i ove, u krajnjem slučaju, izvoziti sa gubitkom, na teret državne kase. Pitanje je bilo samo cene, jer se roba, po nižim cenama, koje bi, recimo, odgovarale kupovnoj snazi kineskog i indiskog ŽiVlja, mogla prodati u bezgraničnim količinama. Država, međutim, tada nije bila volina da snosi velike gubitke, pa se rešila za stokiranje i čekanje na vreme kada će rod biti manji i cene bolie. Kada je Farmbord- krahirao, imao је -712.000 vagona gotove pšenice i angažman terminski za 1,500.000 vagona. Ono što nije bio u stanju da učini Farm-bord učinila je nekoliko godina kasnije suša koja je reducirala proizvodnju ispod domaće potrebe. ~-

Ruzvelt je radikalno izmenio dotadanju američku agrarnu politiku. Tražeći socijalnu bazu u farmerskim krugovima on je izradio opsežan program, takozvani AAA pogram, za uspostavljanje kupovne snage agrarnih proizvoda na bazi 1909/14 godine. Politika povišenja cena upotpunjena je Rkontrolom proizvodnje sa ciljem da se ova svede u granice unutrašnje potrebe. Ali se ovog puta nije više radilo samo O. pšenici, već o svima važnijim poljoprivrednim proizvodima koji daju izvozne viškove. FinansiTanje valorizacije cena agrarnih proizvoda i kontole proizvodnje (davanje Subvencije za ograničenje proizvodnje jednih i prelaženje na druge proizvode) imalo se vršiti iz prihoda od taksa na preradu poljoprivednih proizvoda. Ali ioš nisu ni bile uvedene sve takse na preradu, a finansijski program već je bio doveden u pitanje odlukom Vrhovnog suda koji je, pored ostaloga, i taksu na preradu proglasio protivustavnom, te je moralo da se odustane. Da time ne bi propao i ceo agrarni program, problem finansiranja rešen le na ta| način što je uvedeno lombadovanje polioprivrednih proizvoda. Lombardovanje je počelo sa pšenicom, kukuruzom vremenom obuhvatilo i druge poljoprivredne proizvode. Država ie dolazila u posed sve većih količina proizvoda, a Parlamenat i Kongres morali su stalno da odobravaju nove kredite. Početkom. ove 20dine država ie bila u posedu 750.000 vagona pšenice, oko -1,000.000 vagrona kukuruza, devet miliona bala pamuka i znatnih količina ostalih polioprivrednih proizvoda. Lombard na jednoj, a troškovi magacinaže: na druzoj strani, gutali su sve veće sume. Paralelno s tim davane su i sve veće sume za ograničenje odnosno preorijentaciiu proizvodnie, sa kojom је, теđutim, išlo vrlo teško i sporo, jer ako se imalo šta.

da ograniči, nije. se imalo ni na šta drugo preći —-

barem ne u razmerama u kojima je trebalo vršiti ograničenje proizvodnje izvesnih poizVoda. Evropski. rat i zaoštravanje odnosa na Pacifiku doveli su či-

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ _

i pamukom, da bi

Страна 155 tavu ovu politiku-u ćorsokak, jer više nije u pitanju podnošenje gubitaka izvoza po nižim cenama, nego se nema kome prodati ni po kakvoj ceni. = o

Novi ministar poljoprivrede Klod Vikard. koji je došao na mesto. Velesa (koji |e izabran ze potpretsednika), izjavio je nedavno o ovoj politici siedeće: »Svi programi, koji imaju za posledicu da se iz .gOdine u godinu gomila sve veća količina poljoprivrednnih proizvoda, moraju na kraju krajeva da svrše katastrofalno. Politika lombardovanjia mogla je da bude opravdana samo dotle dok su postojali izgledi za unovčenje izvoznih viškova makar i sa izvesnim gubitcima. Ali čim tih izgleda više nema, sadanje ogromne zalihe u državnim rukama, koje će sutra biti još daleko veće, pretstavljaju sve veći teret za vladinu politiku pomaganja poljoprivrede, jer su Skopčane sa velikim gubitcima za državnu kasu i farmere. Politika ograničavanja proizvodnje, koja je imala da upotpuni i pruži izvesnu sigurnost politici lombardovanja, takođe se ne može više smatrati siЕштт озјопсет, јег dok država na jednoj strani za smanjenje zasejane površine pojedinih proizvoda izdaie godišnje teške milione, dotle se na drugoi strani, zadržavanjem najboljih zemljišta i intenziviranjem proizvodnje (koju su današnje minimalne garantovane cene učinile vilo rentabilnom) Ona пе Samo smanjuje nego stvarno povećava.« Na ktaju svoje izjave ministar poljoprivrede nagovestio je Skoru radikalnu reviziju vladinog poljoprivrednog pograma. U kome će pravcu biti izvršena ova promena, za sada se još ništa ne zna. Na dnevnom redu su mnogobrojni planovi. __ _ . Na svome ogromnom prostranstvu, na kome ima još mnogo slobodnih površina, S. A. D. imaju poljoprivrednu proizvodnju koja daleko premašuje potrebe unutrašnjeg tržišta. Više od polovine američkog izvoza sastoji se iz ovih proizvoda. Nema skoro nijednog iole važnijeg poljoprivrednog proizvoda, čiji sadanji kapacitet proizvodnje ne bi bio zavisan dd svetskog tržišta, u prvom redu evropskog — kao Hajvećeg. Evropa, kao najveće svetsko tržište, pretstavlja najveći interes za američku poljoprivredu. Rat u Evropi i na Dalekom Istoku skratio je mnoge mogućnosti izvoza. Evropa je već godinu dana potpuno otsečena od svakog uvoza iz prekomorskih zemalja. Daleki Istok takođe spada u zonu opasnosti u koju

-se sve manje izvozi. Ekonomski rat na taj način po-

stao je totalan, pored zaraćene on je obuhvatio i nezaraćene zemlje. U takvim prilikama sasvim je prirodno što je u S. A. D. i drugim prekomorskim zemЦата- тогајо да доде do nagomilavanja ogromnih stokova viškova za koje ne postoji nikakva moguć= nost da budu upotrebljeni u zemlji. Naiveći deo tih stokova danas se nema kome prodati. Do rata, pro= blem unovčenja viškova bio je u tome da se postignu što bolie cene, odnosno umanji gubitak. Ako se že= lelo brzo debarasiranje viškova, trebalo |e зато стоtovost da se isti prodadu po nižim cenama. Sada su, međutim, ti potrošači nepristupačni — pa im se roba i džabe davala. Sem toga, prezasićenost u svima važnijim poljoprivrednim proizvodima ne pruža то« gućnosti ni za preorijentaciju proizvodnje širih razmera. Za ono što bi trebalo reducirati ne vidi se nikakva naknada na drugoj strani. A isto tako nemoguće dje ostati i pri sadanjoi proizvodnji koju mora