Naš narodni život, S. 157

ЈЕДНА КАЗНА ЗА ЖЕНЕ

Ех, Стамболке, Реџеповице мори! Жална песмо моја! Стар Реџеп на пуђа ја куде њума. Циганка ме води. Циганка на капиџик остане да чува, а ја куде њума, горе у одаје. И тој ајдучки! Нога да не шушне. Ноћ паднала, месечина се пуштила, а она, Реџеповица, чека ме горе у голему одају, на душеци, гола, млада, капка... Снага» Да цунеш па да се заплачеш. Руке више главу ; коса црна, вилдиш, расипала се под њума, и — чека ме! — — = Не ли не издадоше, потказаше»г Дремка ме уватила на њојно грло, а стар Реџеп — из долап, куде се бија сакрија — с с јатаган на мене. Она видела, писнала, брго кошуљу од себе скинала и — држ' за јатаган! А нож свилу не сече, те ја жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву врљили...

Тако нам Митко, у Коштани, познатој драми Г. Борисава Станковића, описује свршетак једне своје љубавне авантуре.

Казна, којом је Реџеп казнио своју неверну жену, нијеизмишљена. Турци су уопште врло сурово кажњавали своје жене. И Реџепова казна била је врло честа у њих. „Она је забележена на више места, чак и за кривице које нису биле неверство. „Женске“ кривце, вели један путописац из 1620 године, Турци мећу у џак и, ноћу, у највећој тишини, бацају У море. За џак привезују камење, да би потонуо“. (О томе говоре и други путници.“ За време владе Позван Оглуа у Видину „жене, које би дале повода

1 тле Тгаде!х ој Регег Мипау т Еиторе апа Азта 1607-1667, мој. 1, Сатбпдсе 1907, стр. 56.

2 (3. бапдуз, А геанопој а Јитпеу . . 1610. 1. опдоп 1615,52: Те Чтеџг ОПитопт, А пеш Уоуабе 10 те Геоапе, Гопдоп 1696, 241.