Naš narodni život

ЈЕДНА КАЗНА ЗА ЖЕНЕ

Ех, Стамболке, Реџеповице мори! Жална песмо моја! Стар Реџеп на пуђа ја куде њума. Циганка ме води. Циганка на капиџик остане да чува, а ја куде њума, горе у одаје. И тој ајдучки! Нога да не шушне. Ноћ паднала, месечина се пуштила, а она, Реџеповица, чека ме горе у голему одају, на душеци, гола, млада, капка... Снага» Да цунеш па да се заплачеш. Руке више главу ; коса црна, вилдиш, расипала се под њума, и — чека ме! — — = Не ли не издадоше, потказаше»г Дремка ме уватила на њојно грло, а стар Реџеп — из долап, куде се бија сакрија — с с јатаган на мене. Она видела, писнала, брго кошуљу од себе скинала и — држ' за јатаган! А нож свилу не сече, те ја жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву врљили...

Тако нам Митко, у Коштани, познатој драми Г. Борисава Станковића, описује свршетак једне своје љубавне авантуре.

Казна, којом је Реџеп казнио своју неверну жену, нијеизмишљена. Турци су уопште врло сурово кажњавали своје жене. И Реџепова казна била је врло честа у њих. „Она је забележена на више места, чак и за кривице које нису биле неверство. „Женске“ кривце, вели један путописац из 1620 године, Турци мећу у џак и, ноћу, у највећој тишини, бацају У море. За џак привезују камење, да би потонуо“. (О томе говоре и други путници.“ За време владе Позван Оглуа у Видину „жене, које би дале повода

1 тле Тгаде!х ој Регег Мипау т Еиторе апа Азта 1607-1667, мој. 1, Сатбпдсе 1907, стр. 56.

2 (3. бапдуз, А геанопој а Јитпеу . . 1610. 1. опдоп 1615,52: Те Чтеџг ОПитопт, А пеш Уоуабе 10 те Геоапе, Гопдоп 1696, 241.