Naš narodni život

158 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

И стари Грци су исто тако приписивали мандрагори моћ да може изазвати љубавну страст и можда, иако то није изриком нигде речено, да може учинити да нероткиња затрудни. Али за тај циљ они нису употребљавали њезин плод, већ корен, који су потапали у вину или сирћету. Ни у њих ово веровање није угашено. Грци још и данас верују у мађичку моћ ове биљке; младићи је носе у торбама да би опчаравали женскиње. Празноверица о мандрагори није била непозната ни у Италији. У Макијавелијевој драми „Мандрагора“ главна се ствар врзе око мандрагоре и њене моћи да нероткињу начини матером. Празноверица се, међутим, не ограничава само на јужну Европу, већ иде и даље до Арабије, Јерменске, Немачке, Француске, Енглеске, па чак и до Северне Америке, где Јевреји и данас верују да мандрагора може учинити да нероткиња затрудни, и до других земаља.

Снагу ове чудне биљке објашњавају неки народи тиме што мисле да је створена од исте земље од које је и човек. Сем тога њезина моћ око затрудњавања можда је у вези и са тиме што јој корен има облик људске фигуре, због чега је негде називају и: „полу-човек“, „човек-биљка“, „лице-илола“ и слично. Њезина велика моћ дала је повода да се води читава трговина са корењем других биљака, изрезаним у облику човека. Корењу од мандрагоре приписиване су и друге моћи; наиме: онај ко га носи не може бити рањен, помоћу њега се може наћи у земљи сакривено благо, могу се лечити болести и тако даље. У немачком фолклору корен од мандрагоре се сматра као породични дух, који доноси разума и блага. Др. Фауст и сви мађионици и врачари мисли се да су имали оваквих. породичних духова.

Корен од мандрагоре нико не може ишчупати а да не плати животом. Због тога, пошто се опкопа, везује се за какву животињу (пса, магарца) да га