Naša pošta

| [

16

дело, (у посебном делу закона), онда важи пропис из општег дела закона (55 835 и 87). Јер према начелу законодавне економије, одрелбе из Општег дела закона не понављају се у посебном делу, ако законодавац не жели што друго. Али то никако Не значи напуштање наче» ла законитости. Напротив, то значи сједињење двају начела: начела законитости и начела судијске слободе без штете за прво начело. Судијска слобода није апсолутне природе. Она се уопште може поделити на: 1) слободу одређивања кривичних дела и 2) слободу одмеравања казне. Прва слобода не постоји данас, јер би то било стварање кривичних. дела и рушило би начело законитости. Друга слобода постоји, али у одређеним границама, како у погледу висине тако и у погледу врсте казни. Слобода стварања кривичних дела у нашем К.-з. не постоји; јер дело у питању мора испуњавати све елементе да би било кривично. Ако су испуњени сви елементи, кривично дело постоји. Судија сада има да одмери (не одреди, то је термин за законодавца), казну према природи и тежини дела и виности кривца. Право судије да се креће у границама минимума и максимума, да промени врсту казне, чак у изречено предвиђеним случајевима и да ослободи, назива г. Т. дискрецним правом судије. То није исправно, јер против акта донешеног на основу дирекционог права нема правног лека, а против сваке пресуде судије има места правног лека вишем суду. Разлози за ова овлашћења судији, леже у томе; ђ) да судија, као слободан, осети унутрашњу одговорност за свој акти у томе лежи гарантија законодавцу за правичиу судијину оллуку,и2) што је законодавцу немогуће да предвиди све облике кривичног дела.

На основу свега изложенога излази: да је наш законодац начело законитости доследно спровео и срећно комбиновао са начелом судијске слободе“

М. ГОЧЕВАЦ

ВЕСТИ ЈЕДАН СКРОМАН ЈУБИЛЕЈ

Г. Радивоје Л. Петровић, званичник Градске телеграфскотелефонске мреже са станом у Главашевој улици 19, прославио је |5 децембра, у кругу породице и пријатеља скромно петнаестогодишњицу рада у државној служби. Истовремено, се– дамнаестогодишњицу бегства из непријатељског ропства када је из Немсчке пребегао у Холандију, преко Енглеске, Француске, Италије и Грчке дошао на Солунски фронт, да се у редовима, наше прослављене војске бори за. ослобођење отаџбине. (Правдау

Половину лека! Колика, је беда нашег особља разумеће свако из овог истинитог догађаја:

Код управника једне београдске поште долази једна сирота службеница и моли, да јој се одобри 20 динара аконто плате да би купила половину лека, који кошта, 40 динара. !

Управник је био не мало изненађен овим захтевом.

— Шта да радим г. Управниче, кад сам сирота па немам новаца да купим ни ту половину. Узела бих, велим, половину лека и што бих пила десетак ; А ић и то помоћи.

Наравно, рефеном је одмах“ 0) беница купи цео лек, али је ова,

ено 40 дин. да ова служ= огађај врло карактеристичан,

Ц %