Nedelja

(лран.п 168

Број 9

бава Поповић _ ОТАЏБИНА ЗВелиш, пријатељу, у твојој отаџбини лепше еунце еија, леише цвеће мири, па је лепши и лахор мили, лепше је звездано небо; у твојој отаџбини и залогај сува хлеба слађи ти је од туђннске гозбе Пријатељу! Једно је сунце које нас греје, исто цвеће подједнако мири, исти лахор подједнако шири крила; једно је небо, пријатељу, са истим кандиоцима које горе у слав}^ васионе, бесконачиости; слађи ти је у твојој отаџбини залогај хлеба од туђинске гозбе, можда, пријатељу, јер никад ниси гладовао... Ал сиђи у с ганове оних, чијим се знојем храниш, установе оних, чију крв немилосрдно просипате, и видећеш пријатељу, да је под истим сунцем, под истим небом и у родним земљама иста и беда, за коју ти још не знаш. Онај који нема, гладује свуда, онај којн има свуда му је добро, границе су, пријатељу, само да би повећале беду једних и благостање других. Ако имага мало срца, ако ти осећаји још нису са свим окорели у савременим злочинима, узвикнућеш пријатељу, заједно самном: Свет је моја отаџбина 4—1—1910.

НИЈЕ ЗА МЕНЕ НИ БИО (ЈТушкин) Волео те је страсно, љубио те је жарко, али се ти ииси освртала на то. Волела си другог. Он ти је писао, писао ти је својом крвљу оно писмо. Ти си ћутала, ниси му хтела одговорити. Њега је то мучило страшно, парало му је срце, његову млађану душу. Опет ти је писао, али ти ниси одговорила. Од тада је почео жутети, венути као биљка, Неколико пута сам га виђао бледа, слаба и еуморна. Али се изгубио после, није се виђао на улици, пао је у постељу. Боловао је дуго и једнога дана чух да је умро. Сиромах младић! Ти си седела на веранди, искићеној скупоценим украсима. Гледала си плаво небо и ши-

роко море, које су звездице обасајавале. Пила си чај и слушала песму звучне сарере и глас тихих валовт, који су ти носили хитнувест... Умро је... Ти си се иронично насмејала, није за мене ни био .. . Ноћи су настале дуге, благе и тихе. Знај доћи ћу ти у походе. Донећу ти зимску ружу, да је миришеш, о злато моје. Доћи ћу ти у гондоли, понећу харфу, да ти сладим слађансзн. Љубићу ти твоје чарне, заносне очи; смри сићу ти руса косе и запеваћу ти уз харфе твоју омиљену песмицу, ноћи су настале, благу и тихе... " в. ШИО САМ... (Душкин)

Купио сам дизну, лепу јабуку. Даћује теби да је миришеш, да је ставиш на прозор, да јој се сваки диви. Кад прође неколико дана, ја ћу ти доћи да видим шта си радила са јабуком. Ако си је појела, ти си ми неверна и ја ћу од тебе отићи...

КРАЈБЕВ ЈУТ У 1ЕТР0ГРАД Његово Величанство Кра г> Петар путује данас у Петроград у походе Његовоме Императорсгсоме Велчнлнетву рускоме Цару Накола. Тим иоводом доносимо слике рускога цара и царице; српскога краља; српских министара, Пашића и Миловановића, који п ате краља; царско-рускога посланика у Београду Наколаја X. Хартвага који ће краља дочекати на руској граници; првога ађутанта Краљевог пуковика Штурма ; начелника министарства сцољашњих послова Спалајковића и секретара Краљевог Драгомира Јсшковића. Техничке тешкоће нису допустиле, да за сразмерно кратко време спремимои донесемо слике и остале господе из свите Краљеве, То ћемо накнадно урадити, кад будемо у наредноме броју донели слике о одласку краљевом са београдске железничке станице. Те ће се слике радити по снимцима нашега фотографа.