Njiva

XVIII. год.

ЊИВА

295. страна.

тање а заједно еа загртањем шш мало доцнпје ваља одетранити и изданке, ,јер нначе изданци, који пробпју из племепитих делова чокота, падну филоксери на жртву. Ранп нролећпи послови еу даље: окоиавање, ђубрење. метање тачака, резање и онде, где се лоза везуЈе. одгртање на лук. еумнорисање. Овн пословп су само од честп неизбежнп. Тако нпр. сумпорнсање на бухавим земљиштима сад није тако потребно, као других година, н то с тога, што је тле већ од две годпне амо веома влажно а и ове годппе од силппх се киша јако навлажило тле. Но иа везаним земљпштпма нпје саветно иропуститп. Ако се не би могло с пролећа. ваља то учинити доцппје, најкаспије у јесеп. На сумпорисање могу се научпти п жснске, шта више и ђацп могу ту номоћп. Тако ваља надокнаднтп педостатне мушке радннке. Рад оумпорисања ваља изврнЈИТи доб]>о и у време. кад треба. Где-где сумиоришу крајем апри.та плп иочеттшм маја. То је за пролећно сумиормсањЈ' доцкан. јер онда кокица и маказар -— у случају топла времена — већ излазе из земље. а те бубе у погдекојим виноградима начине више штете. него и фнлоксера. С тога онде, где н чауре кокица и маказара чнне велику штету. ваља сумпорисати плп половицом априла или у јесен. Осим тога ваља иазити на влажносне прилике земљишта. У колико околности само допуштају. по могућности ћемо сумпорисати онда, кад је долње земљшнте — услед нод\Ш\е суше — суво, алп је горње

земљшнте од скорашње кпше навлажено. Најзад ваља да се побринемо за достатан надзор. да не буде погрешке у раздеобп оброка сумпора и да се неиосредно, пошто се уштрца сумиор-угљик, рупе добро запуше. Што се тпче резања. ту се за основу пскуства, због штета усљед пролећних мразева. може препоручити гато каснпје резање. Што доцнпје ])ежемо, тим мање ће впноград патпти крајем априла плп иочетком маја у случају јакпх мразева. Тек у врло пзузетном случају. прилпком врло слабог м^аза, који се јави половпцом маја. могу напреднијичвршћи издаицп раније резаног впнограда одолети већма, него слабп нзданци доцкан резаног винограда. Ако се у којем крају због каквог узрока ипак држе раног резања. онда је бар добро да се реже доста па дугачко пли да се оставе једно-две лозе ради сигурности. Оно је додуше истпна. да то може проузроковатп нретовареност, али то зло није пп налик тако велико, као оно зло, које после раног резања, иа кратко може проузроковати јаки мраз, којн се јавља крајем апрпла. У осталом против претоварености чокота лако се можемо бранитн тако. што некако можемо према нотреби накнадно резати, пошто мине опасност пролеНнпх мразева. Резање п где треба п заламање спада међу непзбежне послове. Заламање по многнм местпма врше обично женске. резање пак више мушкарци, но оба посла могу вршитп п женске, на п већи ђаци, пошто се најире добро извеџбају.