Nova Evropa

постала немогућа, А свако смањивање продукције дјелује катастрофалво на опћу народну а — посредно — и свјетску привреду.

Један други начин који може да спријечи да се цијене домаће вивелирају са цијенама у иновемству, био би, да држава преузме опскрбу пучанства најнужнијим намирницама, а да разлику у цијенама стави на свој терет. Овим су путем пошле Француска, Италија и Аустрија. Држава купује жито по свјетској цијени, а продаје га у унутрашњости далеко јефтиније. Са, социјалне стране, то је становиште похвале достојно, особито у случају кад је порезни систем тако уређен да државне терете сносе економски јаки елементи, или ако бу државне финанције у таковом стању да могу да поднесу оваке терете, Али, са финанцијалне стране значи катастрофу, кад Аустрија, која се налази у веома неповољној ситуацији, жито које данас купује по 60 аустријских круна, сутра продаје по 5—6 круна. — Ми у Југославији тај принцип не можемо провести ни из финанцијалних ни из социјалних разлога, пошто су сви наши приходи базирани на индиректним порезима, на царини и трошарини, а, ови терете већином економски слабије елементе. Осим тога, ми још једнако имамо великих потешкоћа да државни прорачун доведемо уопће у неку равнотежу.

Једно радикално средство за рјешавање скупоће било би, апеолутна. забрана извоза. Ова је мјера проведива једино у државама које имају знатан вишак продуката, за, експорт. Тај вишак теко дјелује на усљед забрањеног извоза смањено потраживање код куповања, да цијене константно падају. Али та је мјера економски непроведива, јер она. не рјешава узроке већ само посљедице скупоће, Тиме не би пале цијене свима предметима. Немогуће је а и неправедно присилити сељаке да продају јефтиније своје производе, ако не падају и цијене предметима које они потребују. Кад би се ипак покушао овај експерименат, продукција би нашим артиклима знатно пала, а то поуздано не води темељном рјешењу проблема.

Нешто слично овоме биле би и реквигицијг. Оне по својој суштини обухваћају само пољопривредне артикле, а једнострано рјешење проблема не води никаковом рјешењу. Уосталом, реквизиције су тијеком рата. постале тако одвратне, да би оне уз натпу садању политичку ситуацију тешко и биле проведиве.

Моме досадањем излатању могло би се замјерити, што увимље као да је главна оријентација нашега експорта земље са здравом валутом, дочим већина нашета експорта иде у вемље са још лошијом валутом нето што је наша. Али ми не смијемо заборавити, да, је читав свијет једна економска пјелина, и да постоји у свим државама, у свим валутама, паралелност пијена. На примјер, Аустрија. мора. да, увози жито. и мора да плаћа зањ свјетску цијену, према стању валуте дотичне земље. Она поузлано неће скупље платити нашу шипепицу ако је може јефтиније да добије из Холандије, и исто тако неће је Холандији платити скупље ако смо ми јефтинији. Ако је

С

423