Nova Evropa

чуна о томе дали су предмети које он носи на трг одређени за домаћи конзум или за екапорт, те према томе није вољан ни да прави двије цијене. Цјелокушна, потрошња, без обзира, дали за, експорт или за домаћи конзум, стављена у релацију са пјелокупном понудом дотичне робе, регулише цијене тржишта. Што је потрошња већа, утолико су и цијене веће, без обзира дали је роба одређена за експорт или за домаћу пијацу.

Један покушај да би се постигао дуализам у дијенама, био је увођење у живот извовне царине на главне животне намирнице. Извозне царине биле су замишљене као мјера привредне политике, да би се спријечило да се домаће цијене изравнају са. свјетским цијенама; а свршиле су као чисто финанцијалне мјере, нанме, крпањем државне касе. Ударивши таксу на извов, хтјело се је да извесни предмети за тај износ буду у туземству јефтинији. Јер јасно је, ако на 1 кг. пшенице ударимо извозну дарину од 5 круна, да ће за толико мање експортер да прода : кг. штенице. А како он није вољан тај губитак да сноси, то он не може више да плаћа пријашње цијене. и зато дјелује на пад истих. Разлика, цијена између домаћег и вањскот тржишта зависи од трошкова и пристојаба плус добитак за експортера. Што је трошак већи (а извозне царине убрајамо у трошак), тим је и разлика, цијена већа. Ако је пак царина превисока, онда, онемогућује експорт и настаје криза, док се у исти мах развија, кријомчарење,

__ Главна је погрјешка наше извозне царине у томе, што је она тврдо одређена. У овај час царина за извоз штпенице, например, изнови око 3 круне по кг., без обзира дали је вриједност франка 10 или 30 круна, па према томе и свјетска цијена шишеници 8 круна или 24 круне. Док је франак вриједио 10 круна, и према томе 1 кг. пшенице прерачунат према, свјетској цијени — 8 круна, извозна царина. од 2 круне могла је да утјече на развитак цијена; али кад франак вриједи 30 круна, и према, томе 1 кг. шпенице 24 круне, извозна царина од 2 круне губи сваки утјепај. Да је извозна царина еластична, тојест да, је тако удешена да расте са сваким падом наше валуте (а тиме и порастом експортне цијене), онда би она била у стању да запријечи нивелирање унутрашњих цијена са, цијенама пноземства. Тај еластицитет извозне царине даде се постићи на два начина. Прво, да се одреди царина у форми једне скале која би се равнала према, цијенама робе: што виша, цијена, тим виша и царина, и обратно. Други би начин био да се царина одреди у злату, шлативо у нашем новцу према бурзовном курсу. Чим би се погоршала наша валута, порасла би цијена злату, и тиме и извозна царина. Ову задњу методу мораћемо примијенити чим се наша валута стане дефинитивно и стално поправљати, јер ће онда царина од једног динара по кг. бити у стању да апсолутно онемогући сваки извоз. Ако бисмо ми имали велике залихе за извоз, то би висока извозна царина могла толико дјеловати на пад цијена да би продукција дотичног артикла

422