Nova Evropa

Привременом Народном Представништву при изборима: видеће се, да огромни део представника није народа ни представљао, — да су сви они разни министри и полуминистри, на Крфу и иначе у изтнанству, радили без мандата, и, што је горе, најчешће без обзира n 628 способности, што ће се огледати и на ЊИХОВИМ »документима«. Док не стигне тај коментар, добро је уздржати се од суда у већини случајева код овог званичног материјала. M. B.

Др. Елси Иптгле.

(Овиг дана навршило сг три године од смрти једне од најблагороднијиг жена у европској историји, ч највеће добротворке нашега народа за време Рата, Шкоткиње Др. Елси Ингле. Сна је умрла — као што се вацело сећају сви који су тада били у изгнанству — у лађи, на повратку из Русија, пошто је стигла, с последњим транспортом наших добровољаца, до Њукастла на енглеској обали, џ пошто је — изнесена на носилима на копно за неколико часа, тешко болесна — устратила и последњи одред наших војника на путу за Солун, Њима је она била отишла (са 75 британскиг женскиг лекара пч болни ничаркију Добручу, у јесен 1916, да ил негује, ч без њит се њије стела вратити кући ни на поновна позиве британске владе. Шта је све урадила ова јуначна п“ паметна жена за нашу војску и за наш народ — у Србији, код куће у Великој Британији, ч у Русији — о томе је нешто писано, а вилив Ћа се још писати. Овде доносимо опроштајне речи њеног ближег земљека и најбољег пријатеља, Дра. Ситона Ватсона — с којим је толике плановг у нашу корист заједнички сковала: чланак је био написан за енглеску »Нову Европу«, од 6. децембра 1917, поводом њене смрти.)

Елсц Ипгле била је једна од херојских фигура Рата, и успомену на њу чуваће њени пријатељи с поносом и с поверењем, с поносом зато што су имали срећу да раде у друштву с њом, а с вером у расу која рађа оваке жене. Није овде место да се исприча nema историја њене шреданости многој доброј ствари код куће, у нашој земљи; али »Нова Европа« дугује њој нарочиту пажњу и љубав. Јер она је лично најснажније заступала оно становиште, да одношаји међу народима морају почивати на симпатијама и равумевању, ако хоћемо да икада буду остварени идеали Нове Европе.

Мако је њен животни задатак до Рата био на сасвим другој страни, она. је — као да је видовита — познала потребе трагичне ситуације; и када је избио рат, посветила, је сав свој несаломљив дух и сву своју неуморну енергију једном народу који је, до пре кратког времена, био непознат или чак нерадо гледан у нашој земљи. Као

404