Nova Evropa

наш стари Дуглас, она се винула онамо где је бојак беснео најжешће — једнако тражећи и најзад поститнувши да подигне своје болнице онде где су невоље биле најтеже и опасност највећа. Али. иако обузета сва својом племенитом задаћом да вида ране и диже јунаке, она је кров њу догледала високи народни идеал којим су Срби били задахнути издржавајући патње беспримерне чак и у овоме Рату, те је тако постала одушевљеним поборником јужнословенскот јединства. да њу, као за. свакот правог Европљанина, начело народности није било, даботме, суштином и сврхом људске мудрости, нето тек чврста основа на којој се има подићи нов и здрав интернацијонализам, и које означава, једно неоспорно право исто тако за мале као и за велике народе. Може бити да је чињеница, што је и она, сама поникла из малог народа, који је, баш као и Србија, умео да прославља своје погибије, допринела доста, да се она овако определи у својим симпатијама.

Пуно политичко значење онога, што је Др. Ингле учинила, још није познато нити објашњено њеним замљацима, али ће је њено дело ипак надживети. Већ оно што је радила у самој Србији, 1915. доста, је значајно, иако је то био тек увод у оно што ће следовати доцније на источном ратишту. Српска Дивизија у Јужној Русији, којој су у помоћ отишле шкотске жене са својим болницама, није ни била српска у обичном смислу те речи, Њено је право име Јужнословенска Дивизија, јер се она састојала из добровољаца сакутљених од Србохрвата и Словенаца из Аустро-Угарске, који су били пали у ропство руској војсци, Тисућама су се ти људи уписали у војску на страни Антанте, а у службу Србије, да би учествовали у борби за, остварење јужнословенске независности и народног уједињења под династијом Карађорђевића. Они су знали да их, поред редовних ратних опасности, чека, ако би пали шака непријатељу, иста. судба коју је Аустрија приредила била јуначком талијанском народном заступнику, Чезару Батисти; неки од њих, остављени на бојишту при повлачењу убијали су. кажу. једни meze ла их не би живе ухватили. У добруџским бојевима борили “еу се ови добровољци очајничком храброшћу, против надмоћног непријатеља, и, не добијајући помоћи (ни замене ниодкуд, од 15.000 људи спала је тлавна њихова снага, на. 4000. Најзад су их повукли у Одесу, да се реорганизују и допуне, пошто су издржали што су дуже могли бранећи румунски јужни фронт.

Овим добровољцима послала је Србија, у лето 1916, известан број виших часника; али, у погледу опреме и санитетске помоћи, они су зависили о ономе што би Руси били у стању одвојити од својих рођених управо непрегледних потреба. У најцрњем часу, у најтежој невољи, стигла је Др. Ингле са својим болничаркама у помоћ Југословенима, да поделе с њима њихову оскудицу и злу срећу, и да им се нађу на руди што се боље може.

У повесници остаће записано име докторке Елси Интле. поред имена Леди Пеџет, као прво међу оним женама које су за сва

405