Nova Evropa

нестане било једна било други. Из закона и одредаба, који су у цјелини или у изводима приопћени у горе споменутим чланцима, види се и то, у које сврхе имаду да служе архиви. Они имаду да задовољавају и научним и практичним потребама. Научним ће потребама. одговорити онда, ако у свако доба могу ономе који се бави науком пружити материјал који се у њима чува о било којем хисториском, литерарном или културном питању; а практичним ће потребама служити ако ће се с помоћу извјесног њихова материјала моћи да ријешавају спорна питања, на примјер, моћи ће да се установи да ли је оправдано кад неко каже да има право на неки посјед, који би од старине био власништвом његове породице, и T. 7.

Европске су државе данас више или мање на чисту и са знанственом и са практичном страном архива, али су оне с тиме дошле начисто тек около половине ХТХ стољећа, Прије је кудикамо била популарнија знанствена страна од практичне, и то с разлога што бу се ва саме архиве мното више интересовали поједини научењаци него државна управа. Писање и проучавање хисторије није могло никада да буде 628 архива, — државна управа, напротив, имала је своје регистратуре и била је увјерена да „quod поп esf in regisfrahuris non est in mundo“. ()BaROBO CTaTIbe и поимање довело је Jo Tora, ma Ce је управа архива повјеравала људима који бијаху кудикамо спремнији за друге ствари него за тачну архивалну администрацију. У старије су доба архиви били у рукама старих професора, дипломата неспособних за дипломатску службу, пјесника, новинара и умјетника. Државна би их управа намјештала код архива, не с разлога да свој рад намијене уређењу, чувању и обрађивању архива већ да буду негдје намјештени, да примају неку сталну плаћу, и да узмогну радити оно што им је по вољи. Они су задовољни Тим послом, живе „зле сита« п раде оно исто што су радили и прије него што су дошли у архиве. Нема закона ни наредаба ни о томе, каква би им имала да буде плаћа, — чиновник једног архива прима једну плаћу, чиновник другог другу, али увијек много мање од плаћа њихових административних и судбених другова, Архивар сам, има ли да живи од свога другог рада, по милој вољи затвара архив кад хоће и иде да ради штогод друго. А ако нема да иде друтамо, он сједи у њему, особито зими, цијели дан; на свом писаћем столу има свакаквих књига и хартија али најмање онакових из којих би се видјело што ради у корист свог завода. За равнатељским столом архива заједничког Министарства Финанција у Бечу, сједио је неко вријеме Грилпарцер и марљиво радио — на својим драмама. Иначе бијаше он савјестан равнатељ аршива, — како сам каже у својим мемоарима, бијаше му врло неугодно кад би чиновници пустили да се накупи одвише прашине на архивним фасцикулима.

Али је дошло ново доба, које је у ову Аркадију донијело новог духа, Разне управне реформе и веће културне потребе довеле су и до архивних рефорама. Државна управа завирила јен у ар

хиве и увјерила се да она и о њима мора водити рачуна, да мора

446