Nova Evropa

рекао и политичар Варен Хардинг. Али, 4. марта 1921 године политичар и сенатор Хардинг постаје ПК НИ и Председником Републике, Уатеп Сетате! Нататв..

Чикаго, децембра. 1920. Б. Лаз.

Књижевни и уметнички преглед. Љубомир Недић. 16.

Од како сам познао Недића 1894, ја сам га виђао стално свз до њетове смрти 1902. За тих осам година нашега познанства разговарали смо о свему и свачему. 0 политици говорио је врло ретко; о филовофији, која му је била струка, само узгред; о чему је говорио увек, кад год смо се видели, џи то с једним интересовањем које није никако попуштало, то је о књижевности.

Од страних књижевности, француска му се мало допадала. Изгледало му је, да у њој има више вештине нето надахнућа, и да је књижевни језик француски толико преизрађен, да је изгубио сву крепост и свежину. Таква једна фина али малокрвна књижевност није одговарала његову укусу.

Немачка књижевност била му је много милија. Он је у њој највише волео лирску поезију због њене неке осећајности и нежне сете. Од Гетеових ствари највише је ценио »Вертера«. Мартаритину историју у првом »Фаусту«, и поједине песме. Код Шилера претпостављао је баладе трагедијама. Хајнеову »Књиту песама« волео је јако, али још више његов спев »Северно море«. Од Лесинга марио је само »Мину TN Од мањих писаца IIOмињао је с хвалом Клајста Хофмана иРикерта. Из овога изилаги јасно да је Недић у немачкој књижевности волео највише оно што се зове Сети.

Али књижевност која му се првенствено допадала, није била књижевност немачка него енглеска. Недић је био наш први и највећи англоман, У француској књижевности, по његову мишљењу није било довољно надахнућа, а у немачкој није било довољно вештине: енглеска је књижевност имала, и једнога и другога, Она је била доститла висок ступањ уметничке културе и опет задржала доста од сирове снаге примитивних књижевности, као год што је п сам енглески народ, поред свега свога варошкота живота, задржао сељачко здравље и једрину.

Интересантно је да се у енглеској књижевности, Недић није много интересовао за лирске песнике, којима је она нарочито богата. Управо, од енглеских лиричара, он је наводио чешће само двојицу, — Бернса и Бајрона. Изгледа, да су, у лирици, Немци, као мекши и осећајнији, били ближи Недићу него Енглези. Од енгле-

455