Nova Evropa

Природно је, да се од њих не може очекивати доследнији демокра-

тивам у уређењу Балкана нето што је онај за који су оне показале

смисла и храбрости у комуналној политици својих рођених општина. | Милан Грол.

Југословени и немачки „Огапс“.

Може се казати да је од свега што се о Јосипу Омодлаки пивало, најживахније и најсвијетлије странице написало њемачко перо; и ономе, тко о том јужнословенском народном човјеку иначе ништа не зна и коме је познат једино унутрашњом топлином прожети опис Хермана Bapa y „Dalmatinische Reise", утиснула се зацијело неизбрисиво у душу слика ове јаке личности. Зато се Нијемца, који је пријатељ Југословена, то болније доимљу СОмодлакина мишљења о Њемачкој у чланку »Талијанско-јужнословенски споравум« у 3. броју »Нове Европе«. Њемачка је ту додуше само средство, сврха, је Италија, Али, да би се потреба талијанско-јужнословенскота споразума утврдила, приказује се Њемачка као највећи, најачи и зато најопаснији противник Југославије. Штавише. Смодлака управо тврди, да Југословен може преко свих својих граница свим сусједима пријатељски пружити руку, само Нијемцима не; по његову мишљењу, може међу Нијемцима и Југословенима. бити само примирја, а никада збиљскога мира; на сјеверној граници српеко-хрватско-словенске државе морају остати жичне препоне.

У опибу, што смо та торе споменули, каже Бар о Омодлаки, да није фантаст, већ рачунџија, Но у чланку »Нове Европе« он је одвише искључиво рачунџија, и замјењује, рачунајући са сталним величинама, политику и математику. Јер у политици нема сталних величина, и треба увијек промислити, да ли се може говорити U »рођеним« противницима и савезницима, о »насљедним« непријатељима и пријатељима; одвише је близу опасност, да се гледа шаблонски на повјест свијета Још у данима Фашоде држаху се многи Французи и Енглези »насљедним« непријатељима; по мишљењу шовинистичких листова у Лондону и Паризу било је непријатељство међу људима, с ове и с оне стране Канала. предвиђено у божјем плану притодом стварања свијета, Па и Омодлака је још дјелујући доживио вријеме, кад су у многим главама постојале предоџбе о Хрватима и Србима као »рођеним« и »насљедним« непријатељима; најгрлатији су бојовници и у том налазили дјеловање »неумољивих закона, који владају свијетом«. И док по СОмодлакину мишљењу "Нијемцу лежи »у крви« да влада другим народима, мисле, како је "познато, површни посматрачи, да Југословену лежи »у крви« недостатак државотворне способности, неред и немарност, Напротив, посматрач који има разумијевања, довести ће неугоднија својства јужнословенскога народа у узрочни савез не с његовом крвљу, већ с његовом повјешћу, са стољетним турским господством, с раскомаданошћу и одвојеношћу од западнота развитка.

516