Nova Evropa

Пред сувом збиљом, која из овог истиче, време је да се трезвено замисли цело наше друштво, а напосе муслиманска интелитенција; да с преданошћу п покуша изравнати свако зло које би могло укочити наш несметани нацијонални развој. Ту је излишно погледати на успехе одозго: од повољних изборних резултата по Муслимане. Они су, по мом мишљењу, посве негативни, јер нису дали маха. једној здравој, израђеној политици, која би умела заћи и дубље у наш социјални проблем од пуких алузија на аграр, како би се за Муслимане извукао који грош више или сачувало које парче земље, Успех у овом не може обновити наш изнурени социјални фронт, па се ни наше раввиће не сме подредити оваком ценкању. Ми ваља да будемо много опсежнији: да откопчавамо затворене снате свих расних наших делова, да их класно и нацијонално освешћујемо, да им, напокон, дадемо и повољне социјалне услове место изанђалих привидних и површних погодности, хипнозе и ладовања. Једино тако, ојачавањем позитивнота, ојачаће у нашем народу и онај виши култ свести и мишљења, потребан за изградњу нашег друштвеног равновесја, Једино тако. — далеко од конфесијоналног уопштавања на све класе и идеје, вежбаног под Аустријом. Ако још у задњи час пођемо тим путем, онда ће и ова победа, што је на рачун свог патента на исламијет (веру) са избора данас носи Матлајлић, бити одиста последњом његовом победом и помрачењем свих идола у муслиманском питању. Муниб Османагић.

Економски преглед.

Улога банака у народној привреди. = Једно стручно мишљење. —

Ваљда ни на једну грану наше привреде није деловало ослобођење и уједињење нашега народа као на развитак наших новчаних завода. Док наша пољопривреда показује исто стање као и пре рата, паче у многоме и погоршано, док се наша индустрија једва развија, и то само у неким гранама, — новчани су заводи данас сасвим нешто друго него што су били пре рата.

Пре рата је, и у Србији и у крајевима бивше монархије, банкарство у нас било тек у развитку. Већина завода није била друго до експовитура страних завода. тако да су сви велики послови обављани посредством Беча и Пеште. У Босни и у Војводини ишло се још и даље, и тамо су сви важнији новчани заводи, директно или индиректно. били чисти експоненти страног, нама туђет, капитала.

После преврата, ситуација се постепено мења. Већ у другој половини рата унутрашња ситуација појединих завода пружа нову слику. Док се раније главни посао састојао у ескомпту и реескомшту меница. данас је тај део посла у изумирању. Са друге стране, опажа

230