Nova Evropa

је окушано и опробано као добро, што није претерано и егсалтирано, што је нормално-просечно кад је реч о једној хигијени и 0 здрављу уопће. То је прво и најглавније: стварање положаја и услова. здравствених код нашег сељака, да би он могао што боље и што лепше да напредује. А тек када смо то остварили, то нормално, просечно, обично, димензијонирано по здраву разуму, тек након тога можемо и смемо да се замислимо у улогу одабирача, и одгајивача, нечег бољег, и вишег, неког способнијег соја, — да »поправљамо расу«.

одравствени су животни услови и на селу, код сељака, јавни и приватни. Па се побољшање прилика односи на размере и одношаје прво јавне а онда и приватне. Већ овде морамо да учинимо две важне напомене. Прво, проблем сељачког здравља није неки прост и чисто санитетски проблем, него је компликован, и то и економски, и социјално и просветно; то ће нам свима бити јасно, кад се само сетимо сиротиње, лоше хране, бедног одела, мизерних кућа, глупости и запуштености, и свих афеката и порока што на селу владају. Друго, треба добро уочити борбу што се води између села и вароши, мале и веће вароши, и т. д.; тај чудни одношај акомодације на заједнички живот, то постајање комплицираног социјалног облика код нас, — колико свега тога, мора, да буде ако развоја треба) да буде, толико је то данас неуравнотежено, залутало, и скроз

запуштено. Ово двоје свакако треба имати на уму при даљем раз- ·

матрању ових питања.

У тежњи да поправимо здравствене прилике и услове живота, нашег сељака, ми чисто здравственим законима можемо да постизавамо само делимичан успех, и без упоредних тежња економскосоцијално-просветних, ми не можемо постићи циљ. Зато у овом случају здравствене тежње морају ићи затим, да окупе и групишу и остале главне и потребне тежње, тако да се ода свих страна пође ка. једној истој мети, — тек онда, ће бити успех осигуран.

(Свака метода рада међу сељацима мора да буде згодна, подесна, пријемљива, лако схватљива, и што мање насилна, заповедна. Углавном, сељаку треба нешто што је корисно увек честито приказати, тако да он то види, схвати и разуме. Онда је ефекат оситуран. Варошки тип просвећивања, не приличи у село. Просветитеље треба тек просветити. Само људи из околине сељачке, људи који су сељаку близу и с њиме познати, могу овде да користе. Узакоњене хигијенске истине, које хоћемо да вреде, морају бити настављене и прилагођене на народну традицију. Рад и метода, рада у селу су специфичне, и рад лекара по селима треба, да буде нарочити. Јер хигијене тела нема без хигијене духа и душе. Образовање здравствено у школи и у касарни врло је важно.

Укратко казано, још једном: расе постоје само измешане; али треба однеговати просечно-нормалан, здрав, јак тип, хармонично развијен физички, интелектуално, и морално. То се може и има учинити у првом реду и најбоље на сељаку, јер је он најбољи, пајачи и најадравији, јер га има огромно више него варошана, јер он носи инстинкте расног одабирања и еугенике у себи и у својој

243