Nova Evropa

дивизијски тенералитет је пројурио у аутима, пред неколико ми нута, и није се ни зауставио! Па је гроф сазвао у своју бараку шефове одељења на већање, да, се створи одлука што да, се ради:

Једни су били зато да педесет процената персонала остане, а других педесет процената да иде; други опет нису били зато, а трећи нису били ни за једно ни за друго, него за нешто треће и то је натезање дуго тако трајало, док коначно није закључено ништа, »до даљњега«. То »даљње« је, међутим, наступило већ око пет сати послеподне, када, је постало недвоумно јасно, да ће шпитал ту исту ноћ по свој прилици остати између линија; јер Руси, како изгледа, на овом делу фронте не држе контакта с нашим трупама. И ако засновани протуудар великога стила, који је већ пред четрдесетосам сати најављен, не успе (а, то је врло веројатно), онда, ће сутра у то доба над малтешким шпиталом стварати одлуку по свој прилици санитетски референт које руске дивизије.

Тако је онда ипак закључено, да ће се гроф Акселроде са кирурзима и најскупоценијим материјалом, и са педесет процената персонала, повући за исту ову ноћ на један мајур, западно којих петнајст километара, да се тамо стави у контакт С којом већом групом, и да се писмено потужи, што су то на њега и на његов штитал заборавили; као да је он игла, — а није игла него малтешки шпитал са хиљаду глава. | -

Последње су инфантеријске веће формације пасирале, и топови се чули из близа. Онда су већ пацијенти растртали ограду од бодљикавих жица, и седели по грабама цесте, и разговарали с љулима што долазе из битке.

— Где је Онг

— Је ли Он ту:

— Шта, ради Онг

— Кад ће Онг

А трупе су биле уморне и жедне, и сватко је говорио друго, и није се знало ништа.

Пало је вече, и рефлектори су почели да машу по небу, и топови су грмели далеко, и последње су чете прошле. А Њега није било. Пред штиталом, могуће на три километра, текла је у врбињу некаква разливена вода, и тамо су горели мостови, и то се јасно видело, а преко на другој обали ту је био мир и као да није било никога. У то тајанствено време, када, се није знало ништа, ништа је и ништа није, осетио је цели малтешки шпитал да виси у зраку између Беча и Москве, и да је врло веројатно да је као ближе Москви него Бечу, — па је нетко био духовит, и украо ив магазина прву боцу коњака, јер тко зна што ће бити сутра:

Било је у магазину и коњака, и бургундера црног, и маџарских вина, вилањских, п шампања, и један сат затим је цели малтешки штитал био пијан до грла, и вино је само текло по баракама, и разбијале се пуне пивске флаше, јер тко ће да пије пиво! Руски робови, омамљени неком светлом илувијом да ће сад некуд у своје деревње на Урал, на Волгу, почели су да плешу преко свију барака, а кад је неки маџарски доктор пуцао из револвера са верте-

310