Nova Evropa

рима и хтео да савлада алкохол, настала је цела мала битка и пушкарање, те се тај маџарски доктор побијен повукао пред елементом некуд, и нестало га са сестрама у тмини. Две су Германке, сестру Фриду и сестру Маријану (којој је заручник пао код Вердена, и која је увек читала Улштајна), ухватили још у њиховим собама, и силовали их, а после тога, је пукло све, и томила, је почела. да, срче слободу, све силније и све дубље, па се напила те илузије до лудила, и све је почело бивати пијани сан. Сваку ракету што се од минуте на минуту дизала од преко из шума, поздрављали су ти пијанци рањени, у кошуљама, са, флашама, у руци, ијујушкањем неким дивљачким и звиждањем, и све је изгубило главу, као на пучким забавама. i

У Пет Бе бараку, оним рањеним богцима, носили су вино на шкафове, и оне поломљене кости, и оне одрезане ноге што се суше под тилом као сухомесната роба, све се то ботме напило, па су на Видовићевој постељи почели неки Маџари играти »ајнце. »Банка, рестој« — »Ресто, банка«, — тако падају повици, и ме шају се карте, и пије се, и сва лица изгледају као маске неких кинеских пирата, изобличена и надерена, начичкана неким шупљим зубима, па, се кесе: »ресто, ајнц« — Неки се ђаво попео на таван бараке и почео горе на тавану да плеше, и само се лупила жбука, и тако је изгледало као ma ће се продерати таван и да ће

све некуд пропасти. А из Це-бараке чује се хармоника и окарина, и |

гусле, — тамо су Сремци, па се све ори од песме: »и тата и мама _ дадоше нам дуката«, цвиле егеде поскочницу разиграну »и тата. и мама«, па обесни и разуздани сзећегхо титра и добро се чује овамо на Пет Бе, где лежи прорешетани очајник Видовић, и само му једна мисао копа по глави: »хоће ли ме опериратиг Да су ми данас извадили ван ово све, не бих крварио! Где суг Где суг Зашто ме не оперирајуг Што се то догађа 2 « — Ресто! Ајнц! Ресто! Банка!

— »Mert arr6l 6n nem tehetek, hogy пабуоп пабуоп szeretlek, таралала лалалала«, пева нетко од ампутираних пештански куплет, па је онај покровац за. ногу ампутирану из органтина метнуо на главу ко шешир и кокетно се клања, лево и десно. А један Талијан пева иреденту, јечи његов тенор чувствено — amor, атпот, атог! Пева, се, пије, разлева, се ракија, па се сврабљивци почели да, гањају метлама кров бараке, и вичу, и све режи као менажерија, и тако изгледа да ће се те све бараке, као неке рањене мусаве кокоши ћораве, скупити па почети поскакивати на ону једну одрезану и повезану ногу амо тамо по такту топовске глазбе, што грми тамо од железничке станице све силније, све гласније.

»Hande waschen vor dem Essen, Nach dem Stuhlšang nicht мегбеззеп,,,«

почели су Тиролци јодлати у кору, са цедуља што у такозвана три

државна језика висе по шпиталима, Маџари се не дају па певају и они свој стих иза тога:

311