Nova Evropa

одржањем себе на. власти — изневерила, је свој програм приставши на формулу СХС; остајући на влади у коалицији с радикалима, она форсира извођење централистичког уређења државе мимо сваки обвир за дубоко укорењене установе и навике, и на начин при којем, малотене, циљ има да освештава свако средство. Као реакција на ово »београдско тледиште« — режим полуприкривене племенске хегемоније и »јаке руке« у социјалном погледу —, прешли су у најогорченију опозицију вође загребачке интелитенције, са Лорковићем и Ст. Радићем на челу, и злоупотребили су социјални покрет загорских сељака (»проти господи«) у племенске сврхе, проглашујући хрватску сељачку републику и издајући паролу » Хрвати на окуш« Начела једне застареле, задрте историјске граваминалне политике, која се сваке ноћи обилно залева вином и подгрева здравицама, имају своје боље моменте у манифестацијама о годишњицама, или при преношењу костију и моштију народних мученика и великана (нарочито оних који су дизали буне, с више или мање успеха). Политичка атмосфера сваким је даном тушћа и несноснија, и нико не може гарантовати да до експлозије неће доћи, маколико да сами приређивачи оваке опозиције не желе крвавих глава. (0 самом српству или хрватству ту сеу оствари слабо ради, јер — да наведемо само један два примера чесамо што Светозара Прибићевића, главног противника загребачке опозиције, војвођански радикали (његови друтови у влади) стално дочекују и прате поклицима: »Доле Хрвати, идите Ви у Ваш Загреб!« — него у самом Загребу, код наших племенски и социјално нетрпељивих грађана, кудикамо горе стоје данас Далматинци Хрвати него СОрбијанпи или Орби из других крајева. Има ли кога да каже да није таког Племенско је име за политичаре и новинаре, п у Београду и у Загребу, још увек најбољи адут, јер је на ту ноту код нас најдуже свирано, и зато се оно повлачи 1 злораби гдегод треба подстакнути и распалити страст. Зато је добар "Затребу као савезник сваки противник данашњег режима, ма он

"оно и најсиловитији племенски српски политичар и звао се Стојан

Протић. Ризикује се свако разочарање у скорој будућности само да се задовољи тренутни натон. Није могућно да од ових »народних првака« и један не зна, шта, би било кад дође до првог ненвбежног «судара, ако се овако настави. Војска и жандари су јачи, то свако зна, и заведена, »републиканска« маса ће узмаћи још пре него што

дође до боја; али ће тек онда одјекивати до неба: »Ето, пуцају, и

туку, доле с Влахимај« — и јав ће бити за много педаља дубљи и шири него што је данас. Па даљег — Онда ће влада рекрутирати «сво већу војску, да »брани државу од унутрашњег непријатеља“, и поред Руса (које већ оружа) примаће и друге најамнике, ако Јој се учини да »треба«, и продветаће милитаризам у Југославији лешше него у предратној Пруској. Онда ће Г. Радић изнети цео »хрватски случај« пред интернацијонални форум (што већ и сад токушава), и пружићемо целоме свету слику бевглавог и бандохлавот народа и балканског вођења политике. Онда ће доћи оп-

228