Nova Evropa

| Ми држимо својом дужношћу, н својим задатком, да с Вама јавно н отворено говоримо, да утнчемо на Вас, ако то можемо, и да Вас тронемо, управљајући наше речи што ближе к Вашем срду и разуму. Ако- би неко- мислио, из- формалних обзира, да Ви као. уставан владар имате да слушате само своју владу и парламенат, ми бисмо одвратили, да држимо да,-у овом случају имамо ин ми права. обраћати се Вама, и тражити од Вас несамо да нас саслушате — то право, чини нам се, има сваки Ваш поданик — већ и да оно што Вам кажемо удмете у обвир и у расуђивање при својим за- кључцима и одлукама. Јер ми, који Вам овде говоримо, нисмо од јуче у овој земљи, и нисмо седели скрштених руку и гледали издалека како се развија историја и гради ова. држава, — нисмо такозвани »неодговорни чиниоци«, који испотаје желе да врше утицај који им не припада; него смо, сви од реда, радили за народну ствар. својски и предано, откако памтимо, и учинили за ослобођење ове. земље и овог народа исто толико кодико и Ваши данашњи доглавници и саветници у влади M парламенту, Што смо досад изостале из организована: рада и формалне одговорности за оно што се данас званично ради у држави и у име државе; томе су узрок случај и несређене прилике, у којима смо устукнули пред навалом профевијоналних политичара и »старих државника«, у чију вишу инспирацију за велики посао који је требало радити нисмо имали довољно вере. Тако нам сад не остаје друго до да овим путем изађемо пред Вас, и да Вам кажемо оно што Вам, по нашем мишљењу, не казују, или не казују довољно јасно и отворено, уставом предви“ ђени фактори, у данашњим несталоженим приликама недовољно прожети одговорношћу или још неформирани до краја. Коликогод Ви, као једна уставна страна. државне власти, раније и јасније увидите критичност тренутка, и допринесете к тому да она час пре мине, п да се ненормалне прилике среде, утолико ћете више и боље учврстити и положај краљев, и Ваш лични, у овој земљи. iz: Јер једно је несумњиво — и то је, држимо, прво што се отво“ рено има рећи — : краљевска власт, у модерној држави, није оно што је некад била; данас владалац има онолику важност колику сам себи уме прибавити својим држањем и радом, удешеним према потребама, земље и према захтевима народа. Ореол апостолски и позивање на »милост Божју« полако су ишчезли, и од свег старог сјаја краљевског имена остало је таман толико да крај, ако има добра својства једног председника републике, може остати доживотно на своме месту, и предати круну у наслеђе своме наследнику. Нема ипак разлога, држимо, да се мисли, и каже, да монархија с уставним краљем — каква је, например, данас Велика Британија или Шведска, или каква је била Србија под краљем Петром — не одговара. потребама модерне напредне државе, баш као што је познато да се и републикански државни облик — ма се он звао и с0вјетски —- даје злоупотребити и, под аутократском "владавином, извргнути у највећу _реакцијонарну тиранију. Ако Ви, краљу _ Александре, пођете за примером краља Петра, и владате уставно, У духу времена и у смислу народне воље, ми одлучно стајемо на Вашу

388