Nova Evropa

страну, и изјављујемо да смо монархисти, и да не желимо промене облика државног система. Ми то изјављујемо искрено, и јавно, и добро равмистивши шта ћемо рећи. Има, уосталом, сто разлога, који нам и иначе налажу да се, без велике невоље, пе удаљујемо од граница државног устројства, у којима се и Србија. и цео овај остали народ југословенски налази од памтивека нос којим су такорећи срасли; н поуздано није најпоследњи међу овим разлозима. јасно сазнање, да би још један покрет са циљем насилне измене режима. — попут оног 29. маја — проиграо све изгледе у срећнију будућност ове земље, н убио нам углед у иностранству — особито у најцивилизованијим земљама — у толикој мери да га ништа, ни нов неки светски рат, не би били у стању још једном васпоставити. Чиме, опет, не мислимо да кажемо да, на другој страни, не сматрамо непоколебивом истином, да исто тако нико и ништа, не би могли зауставити покрет за променом једнога режима који би побркао савремене појмове о владавини и владарским правима, и дужностима, и оглушио се о вољу и расположење целога, народа. Кључ је, дакле, монархистичког и династичког проблема код нас у томе, Ваше Величанство, да водите рачуна о времену у којем живите, и о људима, који Вас окружују. Код нашег још младог парламентаризма. и бучног и узаврелог јавног живота, морате отворити четворе очи кад хоћете да знате с ким имате посла, и међу онима које Вам, кроз Скушштину и парламентарне клубове, народ у двор шаље. А колико је тек опасности онде где избор личности околице пада непосредно на. Вас, те оставља широко поље удворинама ин паразитима да Вам се додворавају, и да искрсавају по путевима којима, се Ви крећете. У данашњим приликама, када, Вас, југословенског краља, ниски ниво државничких способности и политичког морала. Вапе одговорне околице тако слабо штите од заседа, У које можете упасти, нагледа, нам ово нарочито важна, тачка, коју треба отворено истаћи ма колико да је деликатна. И Вама. је добро познато, што се не. говори више као тајна по целој земљи, да у Ваој близини има, особа, и понменце министара и виших официра, чија частољубивост иде иреко онога што њихова служба и ошћа корист допуштају, те који врше утицај и притисак на меродавне и немеродавне факторе, заклањајући се за Вашу благонаклоност. Нити држимо да нам овде пристоји задржавати се одвише дуго на овоме предмету, нити желимо да, се упуштамо у појединости и лична питања о којима се овде ради. Но један моменат, из скоре прошлости, и одвише је у тесној вези с овом ствари а да бисмо смели, пред својом савешћу, проћи мимо њега. недодирнувши га. Мислимо на такозвану солунску аферу. Није ово први пут, Ваше Величанство, да Вам се приступа, с молбом, да узмете иницијативу у тражењу ревивије солунскога, процеса, који је био један крупан и значајан политички и војнички догађај из претпоследње фазе нашег ратовања, а који се одиграо далеко, на туђем земљишту, у ненормалним приликама и пред целом галеријом страних гледалаца, врло брзо по времену, тако да је у сваком случају остао недовољно објашњен и осветљен, Како

389