Nova Evropa

нила, збрку: — преостала су једино два занимљива, питања: питање социјално и питање пуско. У ствари су та два нитања једно питање.« Вера у Оловенство (на тој тачци је Херцен, несумњиво, стајао под упливом великог пророка словенског уједињења, Бакуњина), вера у руски народ и његов друштвени склоп(»обшћина«), вера у то да Русија не мора понављати европску историју, него да. може: ићи својим путем — то је, постепено, преобратило Херцена у зачетника, такозваног руског »народњичества«..

+) Е И KO 5 s : i :

= У Херцену смо упознали једног од најугледнијих и најсјај-

jd =: 5

нијих западњака, тојест оних представника руске интелигенције који су у Западној Европи гледали образац и тип друштвене културе, и сматрали да је Русија дужна ићи путевима које ЈОЈ крчи Запад. У толико је значајнија фаза, када Херцен, нашавши се у срцу живота на Западу, пада одједаред у најдубље разочарање. Херцену је тешко било растати се од своје вере у Запад, али он је био човек који је гледао истини у очи, и нашао у себи снагу признања да Запад води онамо где је тријумф филистарства. У дубини душе Херценове — као и свију наших западњака — није живела, баш она, вера у коју је фактично веровао сам Запад; отуда. се десило да, се разбила при првом блиском додиру са Западом. Дела Херценова, написана у иностранству, остаће, сем по умет= ничкој снази и значају у себи, још и као јединствени споменик сусрета у тражењу руске душе са Западом. Херцен је држао да се кренуо у Европу с њеним идеалима, но — у Русији и у Словенбтву свима јасан и близак, било кад се заносио Западом, било, кад бе мучпо разочаравао у њему — на самом Западу је Херцен, у пркос свом спољашњем успеху и слави, остајао свима туђ, а приступачан и унутрашње сродан био тек малом броју људи. »Ваша, нротшлост«, писао је једном Французу »служи нам као поука, али "ништа више; никако не сматрамо себе за »душеприкашчике«“)у ваше историје«. Ето то је оно што је издизало Херцена над Западом, што му је давало ону особиту силу историјске видовитости. Он је био дубок и готов на активност у својој љубави према Западу, али је био и смео и правичан у својој критици противу њета. 'Скупо та је стајало признавати своја разочарања, али он је истрадао себи пуно право да говори истину.

· Крајњи резултати Херценове критике зближили су га, неочекивано, са славјанофилима. Премла занесен западњак, он је храбро пружио руку најжешћим својим противницима:ау тој његовој мутшкости показује се сав карактер његова непоколебљивот и страспот служења повечанству.

У годинама прелома светске историје, у годинама које сада преживљујемо, сасвим се парочито близу осећа дух Херценов. Његова тражења,- његове критике, његове позитивно израђене мисли, данас су у неком вишем степену савремене. __В. Зјењковски.

*) „Душеприкашчик", поруском устројству човек који, нако је питање наследствани наследникајасно, примана себе врсту душевног старатељства после покојнека-

170.