Nova Evropa

татфу) испевао је своју најбољу песму: »Отарога Циганина«. Верешмарти је целог свог живота тесао стихове, ти истесао је делу библијотеку епоса и поема. Мађарске средње школе још и данас звоне од његових хексаметара, којима је он туђе херојске мотиве пресабивао на. мађарско тле, и певао о Иштену, хадурима, Арпаду у леопардском крану, Матији Корвину, Мохачу, итд. А онда је сва. та слава, пала у гроб за двадесетичетири сала, и он, Верешмарти, осетио је слом папирнате лажи, и успео је, у једном тренутку, да дадне у »Старом Цитанину« израз очаја целе једне поражене мађарске генерапије. Све је пропало, душа се увлачи некамо у црно, зевају страшне празнине ; ·Cvili Cigo, zapili smo život, i ne laži, naše vreme ide! Šta će pesma dde se suza toči; Daj, lij vino, prolij 8a i loči, Večno je tako na tom svetu bilo! , ,,

— Što klepeće to k'o mlin u paklu ? Jeli puklo srce ili andjel pade? | To zdažene vojske idu i slomljene nade, ,, .

После песме академика. Верешмартија, у којој је он са једним ударцем срушио све оне освећене литерарне лажи, херојске и нацијоналне лажне креатуре, и у којој је форма мађарског проблема, отворена, као отворена рана у коју се могу зарити прсти да, се осети крваво било, после тог »Старог ПЦиганина» дошла је нагодба од шездесетиседме, у политици; а у књизи влада хипокризије, лажи и виртуозитета, и празне форме. „Кивот се је бирократизирао, капигализирао, вармеђејски џентри најимао је легије новинара, научењака, романсјера, и сви су стали да, трубе панегирике постојећем рескиму, и да опијају народ државотворном традицијом и мађарском етатистичком лажи. У интересу мађарске супремације требало је пред Европом викати, комедијати, репрезентирати. Оснивале су се библијотеке, академије, научне секције, савивали конгреси, славили јубилеји, зидали пантеони; наступила је читава легија дилетантсвих имена, и тако се фабрицирала модерна мађарска историја, и литература. Гарај (Сагауј, Бајва, три барона; Јожика, Кемењ, и Етвеш (Ебгуб5), фамовни Јокај, Сиглигети, Арањ, Томпа, — то су ти главни ступови на, којима, је саграђена зграда мађарске књиге после нагодбењачког Деакова. доба. Живот економски, после јаких и великих криза, стао је да. буја, капитал је растао, и индустријски и финансијални центар целога карпатскога кратера _Будатешт, мастодонтски је гутао хиљаде и хиљаде пучанства, и тако је постајао велеградском милијонском немани и талијоницом мађарског шовинизма, у којој се претапале хиљаде и хиљаде душа разних народ- | ности ca периферија. у мађарску смесу. идовски елеменат у Пешти (која је, као што је познато, по своме броју Жидова, један од нај-, већих жидовских градова у свету) стао се све више да интелектуа-

349