Nova Evropa

Ми смб из ове богате оркестрације живота хтели да истакнемо само неке по нашу тему маркантније ударе инструмената. У својим почецима, Ади је, после повратка из Париза, донео са собом западњачку велеградску меланхолију — био »рођаком смрти«, иу провинцијалној академској средини постао револуцијонаром стиха.

»Ja sam rodjak smrti! I sio ljubim ljubav što bolesno dine i ljubim svakod tko ide u daljine«,

Из ове племићке петефијанско-четрдесетосмашке либералне латајнерске средине, која у многоме наличи на кајкавски менталитет загорских наших племениташа, из штимунга провинцијалних малих градића, када је недеља послеподне имали гимназијалци сањају о лепим женама, из богатих зимских пејсажа, мађарске пусте, преко којих јуре чађави експреси, из оне очајне прљаве Пеште, где људи живе уз оркестријоне, а деци им највећа су радост »васержемље« по две крајцаре, из големог апсурда тог целог одређеног, и за једну материјалну релацију повезаног живота, он је интонирао велике лирске перспективе, које су живе и које постоје интензивније од саме те материје из које су рођени. У великом и бујном проживљавању свега што тече кроз наше жиле и кроз наш мозак, њега на махове хвата паничан страх, пун старачке мудрости соломунске, да све пролази и све погиба —

»— Kako rastu sene,

kako teče veče,

starost me sve tako

jače peče, peče«, У јаком примитивном варварском потврђивању живота, јавља се у почетку исто тако примитивна и варварска и наивна визија смрти, која, нема на себи ништа, од оног резигнованог стојицизма, што се је после у њему тако силно развио да, је целу своју последњу књигу стихова пројицирао на дескриптирну равнину- смрти, и назвао је »На Челу Мртвит«. 'Та, је књига писана за рата, и достојан је пандан 'најачим делима европске падифистичке књижевности. Умро је Ади, почетком деветнајсте године, покопан, као и Виспијански, краљевски. Доживео је »Републику«, и постао је символичним претечом њене смрти. Као што је био њеним пророком пред реализацију, тако је пошао и у смрт пред њом, и није доживео комуне. Комуна је за мађарску књижевност значила прелом ор-. тански, она. је била за литерате модернисте западњаке скок у црно, и цела једна галерија мађарских књижевних имена, од којих свако за, себе носи више мање своју иврађену физвиогномију, изгубила, је контакт са, животом и заћутала је. У оном запаљеном ритму револуцијонарних дана, изашла је из пожара нова фаланга младих имена, која значе мостове у Космополис, адекватне са тежњама

У

интернацијоналних револуцијонарних група по целој Европи.

___Ти најмлађи сада су са републиканцима побегли за границу, пред терором прножуте волдатеске, који траје у Мађарској ето већ другу годину. Онде је данас ситуација слична оној после пораза

353