Nova Evropa

четрдесетиосме. Данас над карпатским кратером леће сабласт хидалга, блажене Девице Марије, витеза, хабобуршке заставе, вереника. свете "мађарске круне, сабласт Његова Височанства адмирала. Хорти Миклоша, грофа златнога руна и баруна Марије Терезије. Данас мађарску књигу пише Он, Височанство, Гувернер хиљадугодишње краљевине, протектор свију к. и к. »шварцгелб«-крвника. па Британије Хотела п језујитских банда, што људе кољу и певају сонете о Арпаду и Сент-Иштвану и о Победи. Та се мађарска, књига данас пише крвљу несрећнога народа, воде ваљају и избацују крваве лешеве, а по логорима за интернирање умиру на хиљаде људи од глади и заразе. Они »Баволи« од Молнара и »Тајфуни« од Ленђела, и фељтони од Ракоши Виктора, који данас представљају мађарску званичну књижевност, јесу евидентна лаж. Та лаж није била тако пластична пред неколико година, али данас се може мирне душе устврдити, да оно у Џешти није књижевност, и није мозак и срце него панир и »блеф«; оно је жидовска коњунктура. профит, реклама, прква католичка, царски и краљевски »вафенрок«, »К. ш. К, Плепзте етеп««, и оно све са мађарским проблемом има врло мало веве. Мађарски проблем, као и после четрдесетосме Верешмарти, свија, се до очаја, слуша питанску главбу и ветар како хуји, и пева, кров ноћ и кров тмину:

->5 о klepeće kao mlin u paklu ?

Jeli puklo srce, ili andjel pade? ~

To zgažene vojske idu i slomljene nade!«,...

М. Крлежа.

KOSZTOLANYI DEZSO:

USPOMENE NA 23. MAJ DEVETSTOTINAIDVANAJSTE | GODINE. ')

Ona dosadna mramorna Sgospoja Historija, što u ruci s tužnom nehajnošću drži kamenitu ploču, ta će mramorna gospoja onda jednoga dana zapisati: to je bilo dvadesetitrećega maja, itd. itd. Ali mi ne držimo u ruci mramorne ploče historijske, niti dleta. Mi rukom nervoznom pišemo na poderanom papiru, i pero nam pleše i dršće, jer mi smo videli ulicu krvavu, i u bubnjiću nam još sada grme revolverski metci što su parali zrak u sporednim ulicama. Mi smo bili živi materijal Revolucije, — Zar to da je Revolucija?

Polagano se priučavamo na nervozu, Revolucija, koju mi poznajemo iz školskih knjiga, slika, i teaterskih scena, ta je Revolucija tu našoj mašti kao živa slika osvetljena. bengalskom vatrom, a ovo

7) То је БЛо devetstotinaidvanajste godine, kada je magjarski lažni parlamenat feudalnih grofova Lukačevim makinacijama hteo da izigra izbornu reformu, Peštanska зе ulica onda bila trgla, i tražila proveđenje reforme; ali ju je grof Tisa satro bajunetama i topovima i soldateskom,

ЗА4