Nova Evropa

Sloveni u Novoj Evropi.

(Ovaj članak G. Masarika izišao je па епбјезкот и 1, Бгоји »Тће Slavonic Review«, u širem obliku, pa ga prenosimo s dozvolom izdavača.)

Jedan pogled na mapu dovoljan je da pokaže da ni za koša rat nije doneo toliko promena u političkom pogledu kao za Slovene. Pre rata postojale su četiri slovenske države: Rusija, Srbija, Bugarska, i Crna Gora; posle rata, prve tri države izmenile su se u velikoj meri, dok je četvrta prestala da postoji kao takova, a stvorene su dve nove slovenske države: Češkoslovačka, i Poljska. Osim toga, više slovenskih pokrajina-postale su polunezavisne: Ukrajina je dobila avtonomija u okviru Rusije, a Karpatska Rutenija isto u okviru Češkoslovačke; što se tiče istočne Galicije, još nije došlo do konačne odluke. Jedini, najmalobrojniji, slovenski narod, Lužički Srbi, nije još slobodan, nedo je ostao pod Nemačkom, Ali su i odlomci Jugoslovena došli pod Italiju, Austriju, i Grčku, odlomci Malorusa pod Rumuniju, odlomci Slovaka pod Madžarsku, a ostalo je i nešto Čeha i Poljaka u Nemačkoj, Ima takodjer i manjih slovenskih manjina po slovenskim zemljama: tako u Poljskoj, Malorusš i Rus4, i nešto malo Сећа 1 Slovaka; u Češkoslovačkoj, Malorus4 i Poljaka; u Jugoslaviji, Bugara.

Velike su se promene desile u unutarnjoj organizaciji slovenskih država, naročito Rusije. Caristička Rusija pretvorila se u republiku, i to u komunističku republiku. Češkoslovačka i Poljska takodjer su republike; samo su Jugoslavija i Bugarska monarhije, Rusija se znatno izmenila u teritorijalnom pogledu: pre rata ona је sačinja-

vala 545% celokupnog evropskog zemljišta, dok sada sačinjava samo 40.2%. I Bugarska je manja sada nego što je bila pre rata.

Često se reklo, pa se govori još uvek, da je Svetski Rat bio ratom izmedju slovenskih i germanskih naroda, Rat je započeo zbog Srbije, te je bio naperen, od Nemačke i Austrije, protivu Rusije; pri svem tom, glavni motiv da udju u rat, za Veliku Britaniju, Ameriku, Italiju, Rumuniju, Japan, i druge, nije bio obzir prema Slovenima. Britanija se rešila da udje zbog toga što je Nemačka posels Belgiju, a Amerika je bila izazvana nemačkim načinom vodjenja rata. Italija, ne po prvi put, ratovala je protivu Austrije, a Rumunija ponajviše stoga da bi postigla svoje narodno ujedinjenje. Sasvim je dakle nemogućno reći, da je to bio rat Germana sa Slovenima. I neuzimajući u obzir to što je Bugarska išla na strani Nemačke, u ratu su učestvovali latinski i tevtonski (anglosaski) narodi protivu Nemačke. Nesamo Sloveni, celi svet osećao se u opasnosti od nemačke navale. Sloveni nisu bili ni oni koji vode, niti su bili odlučujući faktor, :

Golem rezultat rata bio je, da su tri velike monarhije propale, ili su preobražene: Rusija, Prusko-Nemačka, i Austro-Ugarska. 1 što je ostalo bilo od Turske pretrpelo je izmene u istom pravcu. Stari režim propao je u većem delu Evrope... Propast apsolutističkih monarhija oslobodio je, pored Slovena, i male narode koji se nalaze izmedju Nemac4 ı Rusije,

4