Nova Evropa

Da li se, i koliko — i osim ovih činjenica — može govoriti još o nekome srodstvu, usled zajedničkih nacijonalnih i rasnih, fizičkih i duhovnih, svojstava, teško je odlučiti, S naučnog gledišta, koliko ja znam, ni do kakvih se odredjenih zaključaka nije došlo u tom pogledu, Postoji jedino istorijska činjenica, da su slovenski narodi nekada, u mutna preistorijska vremena, sačinjavali jednu celinu, koja se onda polako diferencirala i po jeziku i po kulturi, Otkad se beleži povest čovečanstva, slovenski su se narodi razvijali jedan pored drugog više naporedo nego pod medjusobnim uticajima i doticajima, Njihova je povest sve do danas prvenstveno istorija uticaja stranih suseda Vizantije, Rima, NemacA, Fin4, Tatara, i Taraka,,.,

Ako se dakle postavimo na jedno opšte gledište unutarnje situacije slovenskih narodš, doći ćemo do zaključka, da panslavizam, još za dago vremena, može biti samo jedna kulturna i moralna sila, što je bio i pre rata, Može mi se možda odgovoriti, da panslavizam delomično već postoji, u Maloj Antanti, ili u sporazumu izmedju Češkoslovačke i Poljske, Ali, u Maloj Antanti je i Rumunija, a izmedju Poljske i Češkoslovačke došlo je do oštrih sukoba; osim Еоба, роstoje nesuglasice izmedju Srba i Bugara, a i medju samim Slovenima u okviru istih država, Nego, ipak se može priznati, da su ratom slovenski narodi približeni jedan drugome, i da ih poratne prilike još više nukaju na medjusobnu pomoć i medjusobno sporazumeva?je. Pangermanizam i »Drang nach Osten« iskupio je prirodno slovenske narode, pred zajedničkom opasnošću; zato je danas glavno pitanje, šta će biti sa pangermanizmom, kako će se on razviti, kako će se držati nemački narod prema svom slovenskom susedu? — Nije moja zadaća, da označujem nemačko stanovište u pogledu odnos4 izmedju Nemačke i Sloven4; ali je svakako potrebno skrenuti pažnju na činjenicu, da su se nemački javni radnici i politički mislioci odali brižljivom proučavanju slovenskih narodA, i da se uopće studijama slovenskog poklanja najveća pažnja, Kao potvrdu za ovo zabeležio sam, da su osamnajst univerziteta u Nemačkoj objavili, za ovaj semestar, predavanja u svim granama slovenskih literatura, povesti, etnografije, filologije, i t, d. Naročito se brižljivo proučava ruski, Doduše, i po zapadnim se zemljama — u Francuskoj, Velikoj Britaniji, i Italiji — sada obraća veća pažnja nego pre slovenskim problemima, ali ni blizu. tolika kao u Nemačkoj.

Pre rata računalo se da ima na 150 milijona Sloven4, Danas nemamo još zvaničnih podataka o broju svih slovenskih narod4, te se moram poslužiti brojkama što ih je dao prolesor Niderle za godinu 1900:

Rusi (s Malorusima i Belorusima) . . „ „ 094,000.000 Poljaka ар нанио аи лак U 20000MOU0 Чтђоћгуафа 1 ЗЛомећаса . . . . . . . , – 10,050,000 Čeha i Slovaka за || _-___ =. __ 9800.000 Bugara 0 I 2.000 ONODI 0 2 ZO. |. BOOOUOO Juužičkjhi SrYRba ml „AD OP U O о : 150,000

139,000,000