Nova Evropa

koje trenutno ne (геђаји, uložili u novčane zavode, situacija ne bi bila kao što je, i o jednoj ozbiljnoj krizi u današnjim dimenzijama ne bi bilo govora, Preduvet bi naravno morao biti, da novčani zavodi postanu tako mobilni da položene iznose u svako doba mogu staviti opet na potpuno raspolaganje ulagačima, Kad bi onda i država, umesto što održava znaifne iznose po raznim blagajnama, iste koncentrisala kod Narodne Banke, koja i po zakonu ima da vrši funkciju glavne državne bladajne, znatno bi se doprinelo sanaciji današnje situacije na našem novčanom tržištu, bez ikakvih prisilnih mera,

Napokon, i naša dosadašnja devizna politika uveliko je delovala u pravcu pomahjkanja gotovine, Teškoće pri nabavljanju stranih deviza imale su uticaj, da putujuća publika, a i jedan deo privrednika, uzima sa sobom u inozemstvo dinarske novčanice, koje onda vani menja u strana platežna sredstva, te se fime jedan znatan deo naših novčanica nalazi u imozemstvu i ne fruktificira našu domaću privredu, Nijedna naredba, pa bila ona makako teška, neće sprečiti nikoga da prenese par hiljada dinara preko granice, Mi smo imali čifavo more od zabrana, a rezultat je uvek bio negativan, Dok je tendenca dinaru bila na niže, ti su preneseni dinari uskoro opet dolazili u naš opticaj, jer se inozemstvu nije isplatilo držati jednu valutu koja ima tiendencu na padanje prema dole, Danas je, dabogšme, situacija u tom pogledu sasvim druga, Momentano, dok dinar stalno raste, pridržavanje dinara pokazuje velike šanse, i danas dinar koji se nalazi vani ne pridolazi opet u naš opticaj nego ostaje u inmozemstvu i ide od ruke do ruke, u vrtlogu spekulacije, Ustanoviti kvantitet naših novčanica koje se nalaze u inozemstvu, teško je i nemoguće, Može se Jedino reći da iznos mora biti znatan,

Nesigurnosti za vreme rata imamo zahvaliti, da se promet danas razvija uglavnom u gotovu, Menica, koja je koncem rata kao platežno i kreditno sredstvo potpuno iščezla, opet se pojavljuje, U bilanci flavnih zagrebačkih banaka, eskompt menica iznosio je koncem 1920 oko 300 milijona kruna, da se koncem 1921 popne na preko jednu milijardu kruna, Danas ove cifre mora da su još dosta znatnije, Ali menica nije uopće više ono šlo je bila pre rata, Mi bismo se čak usudili tvrditi, da medju svim tim menicama nema ni 10%, pa možda ni 5% , trgovačkih menica, koje baziraju na kakvoj trgovačkoj operaciji i koje kad dospeju imaju da budu i faktično isplaćene, Ove menice nisu došle u promet tako da je kupac, mesto da plati robu, potpisao menicu na dva ili tri meseca, koju će kasnije sigurno i da isplati, Niti je te menice stavio u promet onaj trgovac koji Je prodao robu na menični kredit pa onda eskomptom ovakove menice hoće da dodje do potrebne mu gotovine, Ove menice potiču ili od raznih afiliranih preduzeća pojedinih novčanih zavoda, ili pak od raznih manjih trgovaca i obrtnika koji su prisiljeni da ma i uz kamate od 20% dodju do potrebnih sredstava, Karakteristika je svih tih menica, da se one kad dospeju nikako ne honoriraju, nego se od perijođe do perijode prolongiraju. Još je dobro ako se podmiruju kamate i troškovi kod takih menica te da se i ti iznosi ne provode kroz tekuće račune, Banke sile svoja afilirana preduzeća da im potpisuju menice, koje

229