Nova Evropa

najpovišnijih do najdubljih, i koja vodi ka zajedničkom poreklu:: sve pojave, kao pokreti i trzaji raznih društvenih grupa, pokazuju otsustvo kohezije u društvu, — jednu opasnu labilnošt u društvenom sklopu; pokazuju ne toliko jednu interesnu borbu, koja je, najzad, imanenina ekonomsko-socijalnom životu, nego jednu opasnu tendenciju za emancipovanjem od socijalne zavisnosti koja je oslabljena i ugrožena unutrašnjim procesom ekonomskih i socijalnih pomeranja.

Ratni režim ostavio je strahovit bilans, Nijedna država nije se u rafu istrošila koliko Nemačka, Iz dva razloga: prvo, zbog toga što je Nemačka sve svoje ratne potrebe sama podririvala, i, drugo, zbog svoje ubistvene strategije, zbog katastrofalnog Hindenburgova programa, Neracijonalno trošenje i satiranje dobara, poremećaj u proizvodnji, koja je gotovo do nemogućeg maksimuma mobilisana iu ratnu službu uvučena, stvaranje neproduktivnog kapitala i jedne parazitske klase iz ratnih liferacija, posredovanja, preprodavanja koncesija, to su bile. posledice politike ratnog režima koji je od celog društva. stvorio bio jedan strahovit ratni mehanizam; i te su posledice početak procesa unutrašnjeg ekonomsko-socijalnog poremećenja. Versaljski Ugovor nastavio je ratno delo unutrašnjeg rastvaranja i preturanja. Nemačka je smanjena za četvrtinu, ali je ujedno izgubila svoje najproduktivnije krajeve; broj stanovništva. popeo se sa 120 na 130 po kv, kilometru, i još, uzto, iz izgubljenih krajeva navalili su u Nemačku najneproduktivniji delovi društva, Od ostalih dobara, i to najvažnijih za privrednu proizvodnju i egzistenciju nemačkog društva, izgubljeno je nesrazmerno. više nego samo zemljište i stanovništvo: od nekih polovina (ugalj, benzin, benzol), od drugih preko polovine, čak i četiri petine {olovo, gvoždje, čelik, cink). Industrijska preduzeća na zapadu, u najvažnijem industrijskom delu, odva– janjem teritorija iskidana su i poremećena, Industrijski kapital, ranije. sav u službi proizvodnje, sada je, usled tih perturbacija, dobrim delom izvučen iz proizvodnje, mobilisan, i uložen u neproduktivnu spekulaciju, Spekulativni duh uvukao se i u industrijsku proizvodnju: sada je glavno zarađa, što brža i što lakša, te se u razvijanje i usavršavanje proizvodnih sredstava vrlo malo ulaže. U velik deo industrijalnih poduzeća uvukao se stran kapital (tako, naprimer, nemačka tekstilna industrija, jedna od najvažnijih privrednih grana, danas radi skoro isključivo s engleskim i američkim kapitalom, po njihovu паТоби i njihovoj narudžbini), tako da nemačka proizvodnja, dobrim delom, ima karakter najamne službe, Pored svega toga, ceo privredni život i proizvodnja paralisani su, u neku ruku, jednim kompromisom izmedju kapitalista i radnika, Radnici doduše ne popuštaju od svog stečenog prava, od osamčasovnog dnevnog rada, ali ne vrše dalju ofanzivu protivu prava i interesa kapitalista; oni su tim stečenim pravom vezali, donekle, ruke kapitalistima, ukočili su i zaustavili, delom, proizvodnju, ali neće da preuzmu ili otmu za sebe punu odgovornost za proizvodnju, e А. ___ Ктајпј еКопогазј! гехшћаћ зуеба [оба јесте: smanjena proizvodnja, Ona je, negde manje negde više, spala na prosečno 60%

334