Nova Evropa

Novalisa, a pesimizam »tajnih daljina« vadi neke elemente iz »Maja«, čuvene pesme Mahove, Bol, postavljena kao pozitivni korelat smrti, osnova je hedonističkoš pesimizma, Težnja za apstrakcijama i eman-– cipacijom od sveta je drugi dokaz da u njemu teče krv 19, veka: u doba atejizma i agnosticizma, Bržezina naglašava spiritualističku veru u besmrtnost duše a njegovo shvatanje prvog greha ima u sebi nešto od crkvene mistike, Simbolik ideja i senzacija, Bržezina je preuzeo i mislički intferpretirao Ničeovu ideju o savršenom i oslobodjenom čoveku budućnosti, Pesnik, koji je i sam prošao kroz bedu siromaštva, znao je da stvori klasičnu sliku čovekove patnje i unutrašnjeg izdaranja, i da podigne veliku Nadu i Veru kao simvole oslobodjenja, da spoji socijalnu filozofiju s poezijom, najčistiju filozofiju s najčistijom poezijom, Bržezina ne shvata evolucije mehanički, kao Spenser, nego vitalistički, u smislu Bergsonove »Evolution crćatrice«, Taj evolucijoni dinamizam izražava on ovako u svojoj krasnoj pesmi »Straža nad mrtvima«:

·»Oblake stvari večni vetar u bezbrojne preliva forme, i mesta jednog dvaput ne tače niko ni rukom ni mišlju,«

Na jednoj strani intujicija, na drugoj sjajne metafore i simvoli, pomažu Bržezini da veže ekstreme, svet duha sa svetom materije, On je zaljubljen u te svoje metafore, personifikacije, i antropomorfizme, On je simvolista koji ne spada u red čeških pesnika toga imena, On je potpuno svoj, Jer je mozajik-sliku svoje pesničke fizijognomije umeo originalno da komponuje. i nadahne svojim duhom, S parnasovcima ga vezuje kult forme, izvesni romantički egzotizam, pesimizam, i odnošaj prema antiki i istočnoj filozožiji, Muzikalnost svoga stiha postizava Bržezina virtuoznim aliteracijama, — om svoj stih arhitektonski izgradjuje, imisao stilizuje često do nerazumljivosti; aliita moestimična nebuloznost deluje sugestivno, i vi osećate da tu nije praznina, i ne pada vam na um da radi nerazumevanja okrivljujete pesnika, — vi okrivljujete sebe, tražite i verujete njemu, i konačno ulazite u smisao vlastitom saradnjom s pesnikom, Njegova lirika u svome formalnom razvoju traži formu ode i himne, To ima razloge u samoj suštini te poezije, koja prelazi u religiju i filozofiju. Egzistencija tajne stvara želju za spoznajom i iluzijama, izvoru lepote; imaginacija traži spoznaju i stvara realnost. Tim putem penje se duh Hržezinin do mistike, do vizijonarstva i himničkog patosa. Nakon impresije i analize, dolazi ovaj jaki duh do moćne i divne ekspresije. Nema umetnosti i sadržine bez forme, — Bržezina Je stvorio harmoničnu celinu od forme i sadržine, i postigao umetničko savršenstvo, Slobodni stih kod njega je prirodna posledica njegove pesničke evolucije, — on je došao posle najpravilnijih parnasističkih strofa, Bržezina je veliki učitelj, i njeBova poezija čini epohu u razvoju češke umetnosti, On je inspirisao i naučio pesničkom govoru jednu celu generaciju, on je najveći domaći uzor i najmladjih revolucijonara u poeziji, Vrhlicki je udario temelje modernoj zgradi češke poezije, Bržezina joj je podigao kupule, Duhovni akordi njegove poezije, koja

132