Nova Evropa

би се пак извозна царина сасвим укинула, наш би извоз био још много већи. Податке о нашем извозу добијамо са закашњењем од 8 до 4 месеца: али податке о увозу добијамо са закашњењем од равно године дана, (мимогред спомињемо, да су француска, аустријска, чешка, и остале статистике већ публицирале и податке о свом увозу за април ове године), те нам се тек ових дана сервирају подаци за 2. квартал прошле године! Према томе, немамо још никакових података. о развитку нашег увоза У задњим месецима, па, се ту можемо упустити само у нагађања. Ипак, према, свему изгледа. да је у задњим месецима, увоз био слабији. Општа, привредва, криза ин уздржљивост купаца, деловали су на увоз, — то нам потврђује и чињеница, да су приходи од увозних царина релативно слабији него што су пре били и што се је очекивало да ће бити. Према, свему томе, пасивност налпе трговинске биланце била би знатно слабија, и не би као досад износила на две милијарде динара, годишње. А како по евим изгледима, идемо усусрет једној доброј жетви, ми смо уверени да бисмо, са. још мало више напора, настојања, и увиђавности, нашу трговинску биланцу могли лако још теком јесени претворити у једну активну трговинску биланцу, чиме бисмо створили нормално стање у нашој трговини.

Даље, поправком конјунктуре у Сједињеним Државама, Америке, можемо рачунати, да ће зараде, па тиме и дознаке, наших исељеника, бити знатно веће него што су биле задње године, док је у Америци владала беспослица. Ми рачунамо, да ће годишње притицати у нашу привреду око једне милијарде динара од стране наших исељеника. Рачунамо ли само да се годишње поврати око 10.000 исељеника (у перијоди 1919-21 вратило их се преко 84.000), и да сваки донесе само око 1000 долара, па већ скоро имамо горњу милијарду динара, без обзира на дознаке од оних који су још тамо остали.

Из свих ових разлога намеће се закључак, да је ситуација наше садашње платежне биланце далеко повољнија него што је то био случај одмах након Рата. Утолико пре, што је сада и притицај страног капитала, далеко знатнији него раније. А с евентуалном активном платежном биланцом, и са сређеним државним прорачуном, били би на окупу сви елементи за успешну стабилизацију нашег динара.

Међутим, намлазимо на. кардинално питање стабилизације динара, наиме на курс стабилизације, тојест на моменал, на којему нивоу да стабилизирамо динара Пратећи писање наше штампе, и изјаве надлежних фактора, ми се бојимо да сам појам стабилизације није свакоме јасан. Стално се мешају два момента: стабилизација и поправак динара, дакле појам реалности и појам фантазије и жеље. И сам Министар Финансија брка стабилизацију динара, са поправком динара, тако да пе можемо никако да сазнамо ни шта, надлежни фактори мисле управо о дефинитивној судбини динара. Тако се под стабилизацијом често мисли прво на поправак курса динара, а тек онда да уследи стабилизација, и TO само на извесно време, да би се мало одахнуло, а затим куре да се поново потера, на више! Наравно да, притом нико није начисто, колико би се тако, и до којег курса, динар имао да »поправља« да би се провела, апсолутна, стабилизација. А ипак би, након 5 година, био већ једанпут ред, да се и

45