Nova Evropa

0 томе поведе више рачуна, и да се правом стању ствари погледа. равно у очи.

Пред овим задњим порастом, динар је дуже времена. нотирао у Пириху око 5.50 сантима (ва 1 динар), те је имао неку, ма и релативну, стабилност, Од овог курса, па навише, све тамо до курса један франак = један динар, има безброј могућности, наравно теоретских, да се динар стабилизује. Јер теоретски се може динар стабилизирати на најнижем курсу исто као и на ал-пари курсу. Друго је питање, шта је проведиво, и уз које жртве. Да уђемо мало дубље у то питање.

Пораст цена, како нас искуство задњих година учи, не иде напбредо са падом валуте. Падне ли, рецимо, једна валута на половину свог досадашњег курса, прође и више месеца док цене порасту ва. 100%. Пораст цена иде сукцесивно, и није подложан толиким осцилацијама, као што је то случај код девиза. Развитак курса девиза делује прво на цене импортиране робе, па тек затим на цене робе која је одређена. за експорт (у првом реду, продукти пољопривреде), док утицај на продукте домаће индустрије долази на, последње место и иде сасвим постепено. Али ипак, након извесног времена, несамо цене свих артикала, него и све наднице и плате, показују тенденцу да се прилагоде стању валуте. Остане ли дакле валута дуже времена на истом нивоу, то ће се и дене сукцесивно да стабилизирају око тога нивоа. Како је наша валута, од јануара па до маја ове године, била. релативно стабилна, на 5.50 сантима за динар, и цене су се, при крају овог раздобља, стабилизовале на том курсу; или, другим речима, како је наш динар у пролеће ове године вредео једну двадесетину своје предратне вредности, и цене, изражене у динарима, биле су око 20 пута веће него у доба пре Рата, тојест, цене су се код нас биле апсолутно прилагодиле паду динара. То је чињеница на којој се не да ништа мењати, текојасвимаовзбиљноузетиу обзир.

Стабилизација динара на већем курсу, него што је био у задње време, значи да би се и цене морале паралелно да снизе, јер, како већ рекосмо, стабилизација валуте у првом реду значи стабилизација цена. Стабилизација динара дакле, на курсу који би одговарао данашњем нивоу цена, произвела би најмање пертурбација у нашем привредном животу; или, боље рећи, цела та далекосежна. реформа провела би се данас без и најмање привредне пертурбације, док би стабилизација на једном вишем нивоу тражила знатпе жртве и произвела велике пертурбације, јер би процес обарања цена, као резултат стабилизације на вишем нивоу, био далеко опаснији по привреду него што је био процес скакања цена при паду валуте. И што би се курс стабилизације динара више удаљавао од садашњег нивоа цена, утолико би реформа била тежа и тражила веће жртве. Према томе, водећи рачуна о реалном стању наше економске ситуације, императивно се намеће захтев, да се за базу апсолутне стабилизације динара. узме садашњи општи ниво цена.

Ту свакако наилавимо на тешкоћу, што ми немамо никакав »шдех« цена, којим бисмо, са приближном тачношћу, могли установити, колико су цене код нас порасле у релацији према предратним ценама. Ипак мислимо да нећемо много погрешити ако устврдимо, да су све цене просечно порасле за око 20 пута, према предратним ценама. Према томе би се и курс