Nova Evropa

стабилизације динара, морао кретати на том нивоу, тојест, један данашњи динар морао би одговарати отприлике једној двадесетини предратног динара. А то опет значи, другим речима, да, би апсолутна, стабилизација. динара, имала, уследити на. једноме курсу који би одговарао једној двадесетини предратне вредности динара.

Ми бисмо се чак усудили тврдити да, што је куре стабилизације нижи, утолико су бољи предувети да ће стабилизација успети, и да ће ићи с мање пертурбације за нашу привреду.

Имамо разлога, да верујемо, да ће се против овог нашег захтева. стабилизације динара, на најнижем курсу подићи јака опозиција и општи приговори. Ту ће се одмах доћи с наводима, колико су страдали они који су своју имовину имали већим делом уложену по новчаним заводима, или У неким категоријама, вредносних папира, те да би била. управо антисоцијална. она, реформа. која би имала последицом да ови људи стварно изгубе већи део своје имовине. Томе насупрот морамо рећи, да стабилизација динара, на најнижој бази не ствара никакво ново стање већ само санкцијонише оно које је већ ту. Губици о којима је горе реч настали су оног дана, кад је наша валута тако ниско пала, а није задаћа, стабилизације да спасава или повраћа оно што, је изгубљено. Код стабилизације динара на вишем нивоу него што то наше економске прилике допуштају, профитирали би коначно само они који имају готовине или потраживања код новчаних завода или иначе, без обзира кад су та потраживања настала и како су настала; јер порастом курса динара расте његова куповна, снага, па, би отуд за, све ове настао један чисти профит. (Ако би, папример, неко, имајући доларе, разменио их у динаре кад је курс долара био 100 динара, и опет те динаре разменио у доларе кад бисмо терањем курса динара у вис спустили курс долара, на. 50 динара, имао би он једну чисту добит од 100%, будући да би на концу ове операције имао двоструки број долара.) Да ли је, међутим, задаћа, стабилизације да омогућује оваке спекулације, и да ли смо ми у могућности да, идемо на руку у стварању овакових изванредних добитака, питање је на које ће сваки озбиљан човек негативно одговорити. Стабилизацијом динара на. вишој бази профитирало би, у ствари, једино иноземство, које је у великој мери, а у чисто спекулативне сврхе, накуповало велике количине динара, па са тим динарима, витла, од једне берзе до друге и узрокује вечите пертурбације и осциладије курса на наш рачун. Много се мисли, да би стабилизацијом динара на вишем нивоу профитирали и сви они који имају сталне плате. У прво време да, али чим би цене донекле пале — а то би морала бити прва последица. успеле стабилизације на вишем курсу — послодавци, или чак и сама држава, кушали би да у истом сразмеру снизе плате својим намештеницима. Уколико привреди не би пошло за руком да снизи берива својих намештеника, или својих радника, настала би немогућност да се упушта у борбу са конкуренцом иноземства, те би мало по мало падала све дубље у кризу, чија би прва последица била: рестрингирање или обустава погона са отпуштањем радништва, Отварни проблем егзистенције за радништво и чиновништво састоји се у томе, да се што више продуцира, јер бе једино при порасту продукције успети да своја берива доведу у склад са потребама живота.