Nova Evropa

Отпуштање радништва, као последицу стабилизације новца на вишем HHво, доживели смо у Чешкословачкој, те држимо да нико не може пожелети да и ми упаднемо у сличну кризу. Богатство једне нације цени се по њеној продуктивној снази, без обзира како моментано нотира њена валута. Динар вреди у Аустрији 700 круна, па ипак нико данас неће тврдити да смо ми 700 пута богатији од Аустрије. |

Преостаје питање, како би стабилизација на. највишем курсу утицала. на наше сељаштво и на нашу индустрију. Код нас је сељаштва 80% становништва, па је природно да његови интереси имају пресудну важност. Шрва последица била, би јак пад цена свим пољопривредним артиклима, специјално онима који су одређени за извоз. Јер се поправак валуте прво осећа у нижим ценама експортне робе; ова се продаје за иноземну валуту, а услед скакања динара курс би стране валуте био изразито слаб. Проблем је у томе, да ли би наш сељак био у стању да снизи продукцијоне трошкове у истом сразмеру у којем је пала цена његовим артиклима. Ми смо уверења, да не би. Прво стога, што о каквом снижењу пореза и пристојба не може бити говора. А онда и зато, што све оно што он потребује од индустријалних артикала не би, бар у прво време, пало у ценама. Исто би тако н радничке наднице, уколико оне код већих поседа долазе у обзир, остале исте. Према томе, стабилизација на високом нивоу деловала би лоше на нашег сељака, А како би така стабилизација деловала, на нашу индустрију и на нашу трговину, то није потребно да тек испитујемо, — она би безизнимно. значила тешку кризу за читаву нашу индустрију и трговину.

Водећи дакле рачуна о реалном стању ствари, ми смо уверени, да само стабилизадија на данашњем нивоу цена може имати изгледа да успе, и да не доведе ни до каквих трзавица у нашој привреди. Стабилизација на вишем нивоу дала би се провести једино тако, ако би нам стајала на расположењу знатна средства из иноземства, средства која би била кадра да. покрију мањак који би настао у нашем извозу а да парализују вишак у нашем увозу са стране. Иначе би така стабилизација на превисоком нивоу пореметила, како већ рекосмо, равнотежу наше платежне биланце, те тиме уништила предувете стабилизације уопште.

На другој страни, ми смо потпуно уверени, да би стабилизација. на данашњем нивоу цена имала успеха, те поново наглашујемо да што је куре стабилизације нижи утолико је већа вероватност да ће успети. Ради св, наравно, о апсолутној стабилизацији, без и оних ситних осцилација око једне извесне тачке, Аустрија је стабилизирала своју круну на њену најнижем курсу и стабилизација је успела, А да је Аустрија хтела стабилизирати круну на вишем нивоу, стабилизација несамо што не би успела, него би била настала. јака привредна, криза. Ми смо прошле јесени кушали стабилизирати динар на једном превисоком курсу, и доживели смо потпун слом. Немачка, кад је долар већ нотирао 50.000 марака, кушала, га је стабилизирати на курсу од 20.000, и доживела је исто тако потпун слом. Тај би слом додуше ионако био наступио, али, да, се је водило више рачуна о реалности, он не би био тако нагао и тако катастрофалан.

Из овога што смо досад рекли даје се, држимо, разабрати да је, по нашем мишљењу, погрешка надлежних фактора, што су пустили да се динар