Nova Evropa

задњих седмица попне на 7 сантима. Министар Финансија, изјавио је пре неколико дана с извесним поносом, да задњи пораст динара, није постигнут никаковом интервенцијом, ни самог његова Министарства ни Народне Банке, већ да је препуштено тржишту да се само уреди како за, најбоље нађе. Но ми то баш и замерамо и Народној Банци и Министарству Финансија. Кад је видела, да иноземна спекулација, тера. динар у вис, Народна, Банка, имала, је наступити као продавац динара, те доћи у посед што већег броја страних девиза, које би онда могла да продаје кад је спекулација почела, да. руши динар. Спекулацији је свеједно, да ли динар расте или пада, главно је да су осцилације нагле и знатне, јер се само онда даде заслужити. Емисијона. Банка, није увек у стању да спречи пад једне валуте; али је увек у стању да спречи њен пораст, поготово ако зна да ће тај пораст лоше да делује на привреду. Народна је Банка увек У могућности, да понудом динара парализује сваку акцију која иде затим да му се повиси куре. Емисијона. се Банка не сме бојати, да ће на тај начин у оптицај доћи нови милијони новчаница, јер кад наступи контремина да руши валуту, она је у стању да прода своје залихе страних валута, и да на тај начин учини да новчанице које су у промету поново долазе У банчине трезоре.

Резултат нашег испитивања, било с које стране, не може да буде други до тај, да апсолутна, стабилизација, динара, треба, да уследи на, оној бази на којој су се моментано стабилизирале и цене реалних добара, Стабилизација. на вишем нивоу, ма она била, проведена и у етапама, значила, би перманентну кризу за читаву нашу привреду.

Остало би још да се каже, које су технички начини на које би се апсолутна стабилизација, динара дала постићи. Јер, сви говоре о потреби стабилизације, али нико не каже конкретно, шта, треба урадити да се до ње дође. Ми смо о томе мало равмишљали, па ћемо идући пут изнети неке погледе и предлоге и о техничкој страни стабилизације динара.

Др. Иво Белин,

Politički pregled. Dve koncepcije,

Koliko se, kraj nedostatka objektivnih i kompletnih dokumenata, sa nekom verovatnošću tvrdi, izgleda da su postojale, u oba zvanična predstavnika jugoslovenskog naroda izvan domovine, Srpske Vlade i Jugoslovenskog Odbora, dve koncepcije za buduću jugoslovensku državu, Poslednje izjave G, Pašića i G, Trumbića trebale bi bar to najbolje da ilustruju. Mi smo mišljenja, pre svega, da time nisu iscrpene sve koncepcije koje su uistini postojale; a zatim, da je brojanje ovde uopšte izlišno, Fundamentalno je, da li su te sve koncepcije bile različne medjusobom, ili iste i slične i, u prvom redu, da li su spomenute dve koncepcije bile različne i ukoliko,

49