Nova Evropa

cepcije boluju od defekta realnog i materijalističkog shvatanja istoije i gledanja na svet, podjednako su slepe za stalešku konstruKciju gradje budućnosti, totalno su gluhe za reformu državno društvenog uredjenja u smislu socijalne pravde, blaženo su tupe za ideje preporoda sveta, Dakle dve koncepcije, — ako neko baš želi, — dva poduzeća, ali obadva jednako reakcijonarna, i neizmerno neosetljiva prema svemu što je lepo i veliko i što se u to doba u čovečanstvu radjalo.

Najposle, i ovaj očigledan uzmak, i Srpske Vlade i Jugoslovenskog Odbora, sa programa postavljenih i potpisanih pred celim svetom, tiha i slidna izdaja zastava podignutih za vreme emigracije, današnja koncentracija oba takmaca unazad, sve to nije ništa drugo do opet očigledna potvrda, da su na jednoj i na druSšoj strani jedni i isti ljudi, Jedne i iste misli.

Ima napokon još poneka čudna sitnica, što tako lepo podupire predstavu, da su koncepcije i Srpske Vlade i Jugoslovenskog Odbora bile iste i jedne, a da se jedino radilo o dva razna suparnika, Pet punih godina iza svega što treba da je tako odlučno i ogromno bilo, ne iznosi se niti Jedan originalan dokumenat, ne obavlja se ročište za ustanovljenje istine, nedo se ćufi na obe strane, sporazumno se ćuti, država se trese i ljulja u temeljima radi oprečnosti koncepcija — fo je jedna opšta konstatacija —, ali se tajna emigracije dogšovorno čuva!

Ako svemu tome još dodamo, da su obe koncepcije u inostranstvu prilično iscrple kredite i poverenje, te da su obadve došle iz Evrope kući zanemarivši, porušivši, i upropastivši bezobzirno sve ono što se napolju Фођгоба i korisnoga imalo, gradilo, i stvorilo, da su se ovde kod kuće poskidale sve strašne maske i do бија хабијиrilo u tašte ideje prošlosti, one starinske prošlosti, — onda smo se približili kraju ovog izlaganja i možemo mirno po savesti da sudimo,

Uzdržavamo se od budikakve osude, i zasada nećemo da pitamo nikoga, zašto je nešto bilo tako kako je bilo! Ali priznajemo, da nas ispunjava grozota i očaj kada samo pomislimo, da ćemo i to sve morati jedanput doznati,

Је ЛИЧНОСТИ ДАНАШЊЕ НЕМАЧНЕ.

По свој ће прилици Куново министарство »народног отпора« наскоро љоснути. Куно, бивши директор Хапага, и љубимче социјалдемократског палице Еберта, вратиће се у град финансијских магната, у бург Макса, Варбурга, у Хамбург, штоно вели наш народ »Мартин у Загреб, Мартин из Загреба«. Кад се овај »ћото поуиз« појавио на политичкој позорници Немачке, њега, је пратила звезда. рекламске славе. Американска познанства, симпатије у Великој Британији, личне везе са немачком тешком индустријом, господарска рутина, — све су то били атрибути које је овом државничком дебитанту пришила на калпак немачка грађанска штампа. Човек англосаског одгоја; одрастао у сени хансватске величине. Шегов потпис неће бити дрхтава линија професора Вирта. Иза њега ће стајати дебела,

51