Nova Evropa

кеса Хуга Стинеса. Тако су по прилици портретирали Куна берлински журналисти,

Први његов наступ у немачком »ЕВезсћеђаб«-и, унаточ целе политичке режије, био је први његов фијаско. Његов говор, досадан, дуг и пуст као сремска цеста, озловољио је чак и најдосаднији од свих европских парламената. Место једне концизне и јасне декларадије, он се распевао као какав гуслар, те добио надимак »лиричар«, — »Лиричар Куно«.

Иза овог реторског фијаска, дошао је његов дипломатски фијаско рурека окупација. Куново министарство »јаких глава« и економске стабилизације претворило се у министарство »народног отпора«. Након што је социјални демократа, Еберт прогласио озлоглашену монархистичку песму »Оешећапа, Пешећапа чђег АЏез« државном химном (овај политички нонсенс дубоко тумачи трагику немачке социјалне демокраније), Куно је извадио из монархистичке гардеробе један још апсурднији реквизит: »Siegreich wollen wir Frankreich зећабеп«, Као прву своју ратну операцију, Куно је завео хајку на странце, и дух мржње и нетолерантности. Три хиљаде политички потпуно недужних Чеха морало је у 24 сата да напусти Берлин. Тако је Куно провоцирао конфликт с Бенетном.

Пошто га прогласише готово другим Бизмарком, Куно је давао изјаве, по којима, би се мислило да располаже барем са пет милијона. пруских гренадира. »Борба. до коначне победе«, »издржати до краја«, »непријатељ у расулу«, — сва та фразеологија, којом је аустријска и немачка журналистика хранила, за. време Рата, своју публику, оживела, је под чаробним штапићем овог спаситеља, отаџбине. Плакати, велике демонстрације (на којим, узгред буди речено, овај нови Гамбета није могао да говори, јер му »субалтерни« није на, време написао концепт говора), цела његова, »народна. одбрана« на Руру била би илузорна, да нису синдикалне радничке организације започеле једну принципијелну борбу противу француског милитаризма. Јер померански аграрци и монархистички јункери нису ни помишљали да испразне своје кесе и житнице, и да учине патријотску дужност скочивши у помоћ радницима на Руру. На Руру се делио, на крају крајева, бесплатно руски хлеб, који је послала Совјетска Русија, а радничку децу са Рура нису примали на стан и опскрбу тушти фабрикашти баварског пива. већ радници Данске и Холандије.

Касл те целе политике био је тај, да се је Куно код свих мисаоних људи у Прусији дискредитовао.

Онда, је Куно отпутовао у Минхен.

Његова. посета Минхена била је једна отворена провокација републиканске Немачке: Док Негг уоп Калв, председник баварске владе, бојкотује једну бледу буржоаско-републиканску свечаност у Франкфурту на Мајни, и суделује демонстративно истога дана официјелно на паради Рупрехта и баварских монархиста, Куно путује у Минхен, где га одушевљено дочекују Хитлерове фашистичке банде. Куново путовање у Минхен био је његов политички »зеба ЊеКепиа«, Ако је Куно до тог свог путовања и поседовао могуће неколико американских и енглеских визит-карата, он их је тим гестом изгубио. -

Последња његова државничка »шлапа«, коју је наравно француска. агентура телеграфисала у цео свет, било је оно нечувено примање Рос-