Nova Evropa
sti, dogod čovek bude bio kao što je sad na zemlji koja ga nosi}, dubok smisao čuda opstanka, i njegovo izražavanje karakteriše iskrenost, prostota, i uzdržljivost.,
U slici: »Regents Park: Stoka« od Varda (Ward) imamo grupu blagorodnih životinja gde stoji, kao da je prikovana za zemlju, u zlatnom svetlu koje probija kroz tmurno nebo, i ova himna mirnoj snazi daje pravo svome umefiniku da mu se ime spomene pre Konstebla (Constable), Kroma (Crome), i Turnera, Ova trojica su priznati majstori pejzaža, sa velikim uticajem na druge slikare, i dok Konstebl i Krom daju atmoslferički i strukturalno individualne izglede britanskih predela, Turner je, u svojim opštije smišljenim scenama, isto tako Britanac, koji duboko i pažljivo prati i beleži svaku promenu koju na predelu izaziva klima našeg ostrva. Može biti da usled teškoća oko reprodukovanja, Turnerova slika »Hanibal na prelazu preko Alpa« nije ušla u katalog, ali je to svakako jedna od najvećih naslada koju pruža ova galerija, jer u njoj umetnik prelazi tirijumfujući granice što se i suviše često stavljaju pretežno predelskom karakteru njegove umetnosti,
Treći i četvrti odeljak sadrže jednu od najzanimljivijih i, u popularnom smislu, najprivlačniju zbirku slika u Londonu, čije su šlavne karakteristike — sklonost za anekdote i za detalj, izmišljene i razradjene — britanske u svakom pogledu. K ovome doprinosi MedoksBraun oporu snadu, i miče preraflaelitizam izvan granica bilo koje škole, Njegova slika »Poslednje od Engleske« {dva iseljenika, ostavljajući svoju rodjenu grudu, sa svojom decom) možda je malo fotograiska, ali je prikazana kroz sočivo jedne simpatije koja sve obuhvata, Prema njoj izgledaju nameštene čak i Milesa (Millais) »Hristos u radionici stolarskoj« i »Naredba za oslobodjenje«, i slika Vindusa (Windus) »Prekasno«. Po iskrenosti osećanja, najbliži slikama Medoksa Brauna kao da su Hjus (Hughes) sa svojom »Aprilskom ljubavi« (u divnim bojama), Holman Hunt u »Klaudije i Izabela«, i Stifens {Stephens)} u slici »Mati i dete«. Roseti (Rossetti) se izražava s najviše efekta u svojim plamenim vodenim bojama; ali se njegova slika »Ljubljena«, sa svojim nežnim bojama i po crtežu ipak najviše približuje malome remek-delu ovog umetnika, njegovim »Blagovestima« (koja je u Nacijonalnoj Galeriji), Burn-Džons (BurneJones), osim u nekoliko svojih ranih radova, stavlja nasuprot Rosefijevoj čulnosti svoju bledu mističnost, i oskudica dodira s realnošću kod njeđa najbolje se oseća kad se njegove slike porede, naprimer, s Vatsovom lepom »Evom u iskušenju«, u kojoj su tako umetnički upotrebljena sredstva slikarstva, da nam dočaraju pred oči stvorenje koje sipa svetlost oko sebe i oko kojeg leži dah nebeski, dok ona u svakoj žilici svoga tela oseća toplotu zemljinu, Inače, ovaj umetnik, pored odličnih portreta, pada često u retoriku te daje nezanimljive slike,
Jasan pregled slikarstva kasnijeg 19, stoleća u Velikoj Britaniji može se dobiti u odeljcima 15, i 19, ove galerije. Te su slike, većim delom, dopadljive i po inspiraciji i po izradi. Reprodukcije u katalogu
62