Nova Evropa

dobro su probrane, te daju one medju ovim slikama koje imaju veću umetničku vrednost, Tipična je za ovo slikarstvo prijatna za gledanje slika »Raleigh kao mladić« od Milesa, u njegovu »docnijem« stilu: učtiva, sa sentimentalnim akcentom, nedirajući u dublja osećanja. Pa ipak je više volimo nego dobro namalanu sladunjavu »Posetu Eskulapu« slikara Pojntera (Poynter), ili patetična La-Tangovu »Čovek sa Iikom«, pa čak više nego i poznatu sliku »Napoleon na palubi Belerofona« slikara Orkardsona, koji je ovde mnogo bolje zastupljen svojim portretom Gospodje Mokson, Mnogo se manje ističe, ali dublju notu dodiruje, ne8o боте označene slike, mirna i dobro namalana »Le repas des pauvres« od Legroa (Legros, koji se smatra Britancem, zato što je da8o živeo medju nama), i »Golotinja staroga Decembra« slikara Najta (Knight), dobrog pejzažiste kojega često previdjaju, »Povratak s jahanja« od Fjurza {Furse), i »Stari most Battersea« od

Hvistlera {VWhistler), smatraju se kao dela koja potsećaju na njihove bolje radove,

Kad dodjemo do odeljka posvećena slikarstvu savremenika, pada odmah u oči kontrast izmedju mirnoće pri kraju XIX i nemira na početku XX veka. Uporedite Sardžentovu »Ellen Terry kao Lady Macbeth« sa Džonovom »Ženom što se smeši«; u onoj, jedan rečit slikar koji ima da kaže puno lepih stvari {ističemo naročito njegovu: »Karanfila, lila, lila, rumenih«, koja je takodjer u ovoj galeriji), slika dražesnu ženu Која igra fragičnu ulogu: uspomena iz teatra; ali u stvari nije dramatično, Dramu ćete naći na Džonovoj slici; sa nje govori, metaflorički, glas sirene, provokativno, koja daje naslutiti. teške tirijumfe, označujući cilj bez pokoja, Ta »Žena što se smeši« nazvana je epohalnom u britanskoj umetnosti, ali je njen stvarač, po našem mišljenju, bolje zastupljen ovde svojom »Nirvanom«, koja prikazuje devojku zanesenu i izgubljenu u snu duboku. Ideali, koji su došli do izraza u ovakovu slikanju, rasli su lagano, i branjeni su doБена delom ustanovom »The New English Art Club« (koji je osnovan 1885), i takozvanom »Slade School, iz koje su izašli mnogi njegovi izlagači, Rotenštajnova »Lutkina kuća«, i Orpenovo »Ogledalo«, dva su lipična primerka najživahnije perijode ovoga Kluba, i posmatrač može s mnogo koristi porediti njihovu iskrenost u tehnici i neprime{inu alektaciju u koncepciji s donekle sličnim produktima preraTaelitske škole, U slikaru Stiru (Steer) dao je Klub jednog autentičnog britanskog pejzažistu, koji vodi poreklo naravno od Turnera i Konstebla, a u Tonksu stvorio je učitelja od sugestivnog uticaja, koji je bolje neđo mnogi od njegovih savremenika intimno oselio, i razumeo, kako izgleda, pokorno držanje prema realnosti tako očigledno kod zbirke odabranih francuskih umetnina, što su smeštene u jednoj sobi Tet-galerije (dok se ne sagradi Moderna Galerija za stranu umetnost), | slikara Sikerta (Sickert) treba ovde navesti, iako ga njegov portret pisca Gjordja Mura ovde ne zastupa dostojno prema njegovoj snazi, On je neravan umetnik, koji uživa da ironično slika scene iz običnog a često i sa dna života, Njegova je »Dosada« (prikazujući čoveka i ženu koji ne znaju šta da počnu od dosade u

63