Nova Evropa

lju, da u društvu proizvodi, prodaje, i oplemenjuje svoje proizvode, u svoju korist i za svoj račun, sa puno manjim utroškom energije po јеdinici proizvoda, Kao zakon može da se utvrdi, da čovečnost u privrednom životu dolazi istom nakon pobede intelektualne snage; a s druge sirane opet, do intelektualne snage dolazi se usavršavanjem proizvodnje,

Razvoj čovečanstva ide dakle u tome pravcu, da uvodi u socijalni život sve šire narodne mase, da ih grupiše prema njihovoj tipičnosti, koja je izraz širokih narodnih slojeva, da ih oslobadja ispod tutorstva pojedinaca i staleža, i da ih stavlja na slobodne noge kako u intelektualnom tako i u materijalnom pogledu, Oni staleži koji su pre bili izradjeni, ne mogu da se sasvim unište, i da se sasvim potisnu iz života, — oni samo menjaju svoj odnošaj prema najmladjem i najbrojnijem drugu, i stupaju s njim u vezu kao sa jednakim i sa ravnopravnim članom, iz čega onda rezultira raznolikost i harmonija socijalnog organizma — toliko potrebne za njegovu životnu sposobnost i za njegovo održanje.

U smislu gore izloženoga, možemo sad da utvrdimo sledeće činjenice: 1) Socijalni život ide zatim, da sve ljude bez razlike privuče u socijalnu zajednicu; da one koji su neiskorišćeni iskoristi, da za celinu opasne i šteime kazni i uništi, a za celina korisne nagradi. 2) Socijalni organizam stvaraju, vode, i upravljaju, oni koji imaju u tom organizmu kod sebe udruženu najveću meru intelektualne i materijalne snage, 3) Usavršavanjem proizvodnog sistema, i organizacije proizvodnje, pruža se mogućnost širokim narodnim slojevima da razvijaju svoju intelektualnu i materijalnu snagu, i da onda ulaze u socijalni organizam kao delotvorni, vodeći faktor, 4) Uvodjenjem u socijalni organizam širokih masa, čovečanski odnošaj medju ljudima dobija sve šire dimenzije, i stvaraju se sve tipičnije društvene zajednice, čija se tipičnost bazira na razlikama koje postoje medju raznovrsnim širokim masama. Te razlike su uvetovane njihovim vremenskim i prostornim razvojem, I 5) Kao konačni rezultat toga razvoja, mogu se utvrditi u današnje doba nacijonalne države, sa raznovIsnim staležima, intelektualno i materijalno medju sobom približno jednakim, što daje socijalnom organizmu raznolikost potrebnu ха пјеdovu životnu borbu i natecanje, i harmoniju potrebnu za njegovu jakost,

Kad se sa gledišta tih zakona socijalnog razvoja promotri hrvatski seljački pokret, onda moramo doći do zaključka, da njegov pojam čovečnosti, i propagiranje, pobeda, i održanje te ideje, nisu nili savremeni niti praktični, niti pravedni do kraja, jer sve polazi od proizvoljne pretpostavke, da su svi ljudi dobri i dobru skloni, Prema takovu pojmu čovečnosti potpuno je razumljivo, da kod toga pokreta nije povučena nikakva tačna razlika izmedju onoga koji stvara i vodi društvenu zajednicu, i onih koji su prema tome neutralni i tome protivni, Gradeći na takvoj pretpostavci, potpuno | razumljivo i mišljenje, da se provodjenje ideje i njezina pobeda mogu osigurati jedino rečima, samo ako su ispunjeni preduveti zato, a to je brojčana nadmoćnost, gospodarska sloboda, i prosvetno izjedna-

77