Nova Evropa

признаје своје слабе стране. Довољно је узети у руке макоје новине, па да се о недостацима организације добије обавештење као кроз стакло.) Него, кад организацију Совјетске Русије испоређујемо с оном у Америци, чинимо то само зато да подвучемо рађање једне нове особине руског народа, и пролетаријата — нове за. оне који су на њих досад гледали кроз новине и романе —: необичну позитивност, и способност за дисциплину и систематски рад. У ствари, то је, у економији нарочито, истом тенденција ка американизму, али тенденција, свесна, гојена с планом; жртвом јој истина. има, да. падне она, бохемска, симпатична, прта руске широке природе, руског њичево и обломовског ладно, но код урођене статике руског човека, нарочито мужика, она, је динамо који диже, и поради тога. је веома нужна, и необично важна.

Сама, по себи, ограничена, на економију, та тенденција не би била, никоме неприхватљива. Но погдеком сентименталшчику, поготово славјанофилу, који се воли успављивати у мислима, на словенску »руску душу«, мало бе зазорно и страно звучати, кад кажемо, да се та тенденца. према американизму изразила, и на подручјима културног стварања, па и у уметности. Ред би био да прикажемо тај културан рад, како се он данас у бовјетској Русији одражава у животу. Ту би имала бити реч о музејима, и галеријама слика, 0 изложбама, уметничким и социјалнокултурним, почевши од Постојане Индустријалне Изложбе па до Изложбе индустријалне и сеоске уметности. Онда, о школама, о дечјим домовима, о такозваним »рабфакима« — радничким факултетима —, па онда о огромним књижарским накладама, Госиздата. и равних нар-кома (народних кемесаријата). 0 театрима, конзерваторијима, кинематографима. O литератури, о безброј њених школа и праваца. О јавним диспутима, о физичкој култури, о колективним екскурзијама, д методима, васпитавања нове генерадије. Ове би то прешло оквир овога. чланка, као што је, уосталом, у стварности прешло оквире онога што себи о културном раду у Совјетској Русији замишља данас какав европски, а поименце и југословенски, интелигенал.

Место рушевина, и пустоши, ја сам у данашњој Рувији, особито у њену средишту — Москви, наншао на живот буктав као котао чаробњака, на, срце здраво и пунокрвно, на ковачницу ако и не већ сасвим нових али бар почетно нових вредности. Међутим, ја их овде захватам само из перспективе где се појединости губе, јер ми је стало до тога да барем у скици изнесем главне линије осовина, око којих се врти цео тај многокраки и шарени точак културног рада.

Основна линија тих културних стремљења, јесте дакле у тој тенденцији ка, американизму. Њега исписује на. своје заставе цео леви уметнички фронт, на, челу с футуристима који се у последње време све више декларирају као конструктивисти. Но американизам није туђ ни пролетповтима и целом пролеткулту, који важи као литерарни антипод футуризму. Тако ћете чути гдео американизму говори с патосом и један од вођа конструктивиста, Брик, и један од вођа пролетпоета, Гастјев. Дошло је до тога, да, и сам нар-ком-прос Луначарски, у многом противник и једних и других, пишући недавно у »Извјестија« чланак о новом руском човеку, проналази американизам као једну битну његову особину. Американизам је дакле добио грађанско право у руској савременој кул-

85