Nova Evropa

тури, — њега признају сви који стоје овкрај барикаде, и конструктивисти и пролетповти и њихов дентрум, Луначарски. — Против психологизма, а и против натурализма, то су пароле тог руског американизма.

За, сваког ко зна шта је у руској култури, у уметности њеној и литера| тури, значио нарочито психологизам, биће одмах јасно, у каквој су дијаметралној опреци с традицијама, те нове тенденце. Оне значе потпун прекид, и за, многог на први поглед, и потпуну издају руске народне културе. Међутим, за доказ да тај руски антинатуралистички и антипсихологистички американизам није баш тако страшна културна, коријоланштина, нека послужи карактеристика једног спора, који је уједно и мали парадоке. (Парадоке зао, што би сви интелигенти, који се код нас осећају браничима, народне културе, очекивали да. ће тај културни американизам у Совјетској Русији безусловно бранити управо пролетповти, док у ствари не раде то ни пролетпости ни Луначарски, него безусловно за њега, стоје управо конструктивисти и футуристи, за које је још недавно један млад руски критичар тврдио да су неославенофили!) Пролетпоети окривљују конструктивисте и футуристе с интелигентства; чињеница, уосталом, и јесте, да су то све интелигенти. Већ из тога, приговора. даје се наслутити у чему је спор. Споменемо ли јолт, да футуристи пролетпоетима пребацују што се држе старих класичних форама, дакле традиције обојене некомунистичком прошлошћу, а пролетпоети опет њима да својим интелектуалистичким формама буржоаске уметничке декаденце трују младе почетке пролетерске културе, — споменемо ли само то, без опширнијег разлагања, биће ваљда, јаснија равнина на којој се има | тражити пројекција тог руског американизма на културу.

Та, равнина, у нацрту, то је тежња, за стварањем комунистичке кул“ туре. У тлоцрту, та тражена култура, У већини случајева, и за пролетпоете и Луначарскога, па у пуној својој комплетности и за. конструктивисте, јесте већ остварена народна култура руска. Американизам има да послужи само као нека трећа помоћна равнина, да се, такорећи, ближе одреди тело културе која се тражи.

Американизам у култури, као ну економији, јесте дакле за бољшевике у ствари прихватљив само као средство, а не као циљ. Он није проста имитадција, да би се на оригинални руски организам накаламио туђ елеменат, као битност тог организма у будућности. Он има да буде само један помоћни елеменат, еклектицизмом, природним у борби, најбољим пронађен за, један нов синтез, несамо руске него и светске културе. Да. буде зато способан, тај елеменат мора да се прочисти, и то тако, да се прилагођењем на ||| руске прилике и културне циљеве комуниста, покаже корисним а не штетним. Ив њега се дакле настоји излучити све индивидуалистичко, све оно што би тако могло да реактивно у земљи пролетаријата доведе и појача индивидуалистичку психологију. И тако примењен, он има да послужи ства| рању колективистичке психологије.

1 Формулишемо ли сам американизам као активизам воље и рацијонал| ност метода, условљених несамо крепком расом, насталом из неке врете | класне селекције и интернацијонале раса, него и природним богатством земље која је тој демократији омогућила, да без копирања. Европе прескочи вру феудализма и одмах остварује капитализам, — ми бисмо можда. могли лакше да формулишемо и данашњи американизам руски. И Совјетска, Русија. прескаче данас једну еру кроз коју је пролазила Европа, прескаче капи-

ay a a par aa Acu dnu