Nova Evropa

тализам тиме што га проводи сама. Све врсте капитализма налазе се тамо у гвозденом оквиру пролетерске власти, у власти класе која је сама иступила, као организатор средстава над производњом, и све економске силе у земљи настоји подредити једноме циљу: затворити врата улазу Европе у Русију, улазу ере њена капитализма, и држати у руци кључеве будуће руске и интернадијоналне ере, ере комунизма. Упркос свију тешкоћа, међу којима је највећа она што се зове »деревња«, село, Совјетска Русија проналази ипак своја средства, с помоћу руског пролетаријата и богатства, руске „замље. И кад је говор о смерницама, културе, онда мора да, се за правад тибања нађе она смерница. која је уједно и полуга, акцелерације, а, то је: воља, рацијонални метод.... Ето у томе је срж аналогије између Џ5ЗА од некада и РСФСР данас. Тамо је тај метод добио свој филозофски израз у прагматизму Џемса, (Јаше), овде у марксизму Љењина. И цео руски американизам, изражен у културним стремљењима РОФСР, могао би се исказати овако: он има, да буде та полуга, којом се руска, пролетерска, класа, као пијонир једне нове цивилизације и културе, послужује, у сврху да у каражтеру руског народа, азијатски пасивизираном услед дуговеких уплива, царистичког православља и деревјенштине, пробуди све активистичке нагоне и свести за колективно стварање основака нове народне и интернацијоналне цивилизације и културе. Рекао сам, малопре, да он има да буде средство за одређење тела културе која се тражи. Заправо, тело је већ ту — то је народ; тачније дакле, он има да буде пуле тога, тела, пулс убрзан за, што бржи напредак у развитку духа, а о овим и у развитку саме културне HOBOградње. Бузола те новоградње јесте историјски материјализам. Да ли је американизам, уколико се он изражава, као културна новоградња над још неамериканске основе руске економије, ипак нешто што ту бузолу у њеној примени, дакле и саму новоградњу, чини мало косом, — то треба још испитали. Али, макако испао тај испит, мора се признати и истаћи, да на узвитланом океану данашњих сукоба, о јучерашњицу и сутрашњицу културе, лађа. РСФСР не лута, одисејски натраг у стару Итаку. Циљ је њезин колумбовско тражење новога, пута. О одисејадом има, сличности само у томе, што на свом самотноме путу наилази на, безброј Оцила и Харивда. Али баш њезини силни мотори, енергија, и упорна, воља, које су суштина, њена американизма, баш дакле тај њен американизам, једно је јеметво, иако не довољно, да та оклопњача бољшевизма, и ледолом за пролаз нове цивилизације неће бити обратне судбине од Колумбове: да тражећи Америку дође у Индију! Све прве године револуције, блокиран и одрезан од света — баш као американски народ у почецима, својим, кад су још везе поморске биле слабен Ентлеска, му била, противником, — руски је народ живео у големој својој земљи вам, као Робинаон на своме острву. У многом погледу он је то и данас. У тажом положају, он је био и јесте још приморан да, као паук, што извија, из "тела, свога, пређу, све своје снаге испољи из себе сама, да би се одржао. То је уједно, с револуцијом, и главни разлог пробуђењу његова активизма, ну том смислу цео би се руски американизам могао, и морао, узети као нешто потпуно оригинално руско. Но не више само за, Русе...

А, Цесарец.